„Генерални секретар осуђује све нападе на насељена подручја погођена сукобом. Трагична погибија цивила, укључујући и децу, у последњем нападу... на град Гјанџа апсолутно је неприхватљива“, истакао је Дижарик.
UN SG @antonioguterres condemns all attacks on populated areas impacted by Nagorno Karabakh conflict: https://t.co/c8zVaJe22I
— UN Spokesperson (@UN_Spokesperson) October 18, 2020
Према његовим речима такође су неприхватљиви „и неселективни напади на насељена подручја у свим местима, укључујући Степанакерт (Ханкенди) и друга насеља у зони и око непосредне зоне сукоба у Нагорно-Карабаху“.
Позив ЕУ на поштовање примирја
Са своје стране, високи представник ЕУ за спољну безбедносну политику Жозеп Борељ разговарао је са министрима спољних послова Азербејџана и Јерменије и позвао стране да строго поштују прекид ватре.
„Управо сам разговарао са министрима спољних послова Јерменије и Азербејџана да бих их убедио да прекид ватре мора бити безуслован и да обе стране морају строго да га поштују. Такође сам нагласио да напади на цивиле морају одмах престати. Они се не могу оправдати. Поново сам изјавио да је Европска унија спремна да подржи стране и ОЕБС у дугорочном решавању сукоба“, наводи се у Борељовој изјави.
I spoke to @ZMnatsakanyan & @bayramov_jeyhun welcoming the Armenia and Azerbaijan humanitarian ceasefire. But fighting in and around #NagornoKarabakh continues leading to more civilian suffering. Ceasefire should be unconditional and strictly respected. https://t.co/JPcUpKuvUj
— Josep Borrell Fontelles (@JosepBorrellF) October 18, 2020
Такође је нагласио да ЕУ поздравља објаву о хуманитарном прекиду ватре и жали због наставка кршења прекида ватре у и око Нагорно-Карабаха.
Сукоб у Нагорно-Карабаху
Борбе на контакт линији у Карабаху почеле су 27. септембра. Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба. У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
У Москви су 9. октобра одржани преговори министара спољних послова Јерменије и Азербејџана који су трајали више од десет сати и завршени су усвајањем споразума о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих. Међутим, истог дана стране су почеле да се међусобно оптужују за кршење примирја.
Други покушај организовања хуманитарног прекида ватре покушан је у ноћи између 17. и 18. октобра, али већ неколико сати након што је примирје ступило на снагу, Јерменија и Азербејџан изјавили су да га друга страна није испоштовала.
Прочитајте још:
