Ђурић је у интервјуу дневном листу „Политика“ истакао да је у интересу Србије да поправи свој имиџ у друштву и да успостави нове канале сарадње са највећом војном, политичком и економском силом света.
„То није одступање од наше званичне политике неутралности, већ је реч о употпуњавању те политике“, рекао је Ђурић.
На челу владине Канцеларије за Косову и Метохију Ђурић је провео више од седам година, а као највећи успех издваја то што је очуван какав-такав мир, као и политичко уједињење и консолидацију Срба у јужној покрајини.
Наводи и да се не могу избројати зграде, куће, јавни објекти који су изграђени или реконструисани у претходних седам година.
„Највећи резултат, међутим, није материјалне природе. У периоду у којем сам био на челу Канцеларије за КиМ, наши људи у покрајини су из атмосфере дефетизма и готово безнађа поново израсли у један поносан и снажан колектив“, нагласио је Ђурић.
Оно што је затекао када је постао директор Канцеларије за КиМ, како каже, јесу наслеђени споразуми који су везивали руке Србији на Косову и Метохији.
„Срби на Космету су били такорећи препуштени сами себи, посвађани и разједињени, остављени на милост и немилост албанском политичком естаблишменту, који је српске политичке представнике куповао ситним привилегијама и третирао их као пуку декорацију“, додао је, пренео је Танјуг.
Истиче и да је Србима над главом „висила“ претња нових масовних чинова насиља и протеривања.
„Данас су Срби кадри да се политичким средствима и једним гласом боре за свој положај и интересе на Косову и Метохији“, казао је некадашњи директор владине канцеларије.
ЗСО — гаранција за опстанак Срба
Коментаришући то што Албанци већ више од седам година нису формирали Заједницу српских општина, Ђурић је навео да Албанци имају опсесивну потребу да Србе избришу као политички, демографски и економски фактор, а да је ЗСО управо и осмишљена као гаранција за опстанак и развитак Срба на терену.
„Албанци верују да им то није у интересу. Реч је о једном заосталом етноцентричном поимању друштва у којем нема места за друге и другачије и да тога нема Албанци би успели да сагледају да је просперитет Срба на КиМ у њиховом интересу“, навео је Ђурић.
Наглашава и да би Албанци волели од Београда да добију признање и то не као грађанско и отворено друштво, већ као друштво које почива на идеји потпуне албанске доминације и истиче да су таква очекивања, најблаже речено, нереална.
Упитан каква је безбедносна ситуација на КиМ, Ђурић одговара да је ситуација у Нагорно-Карабаху отрезнила и оне који су били подсмешљиви према сталним упозорењима Србије да је КиМ и даље буре барута које може да експлодира уколико се њиме неодговорно рукује и да на КиМ и данас постоје бројни дестабилизујући фактори.
Прочитајте још:
