Све развојне стратегије које се праве од стране великих сила сада почивају нa макар ограниченом, ако не и отвореном протекционизму, каже за Спутњик економиста Иван Николић, коментаришући вест да је ЕУ отпочела са применом Уредбе о проверавању страних директних инвестиција (СДИ).
Економска отвореност Уније више неће бити безусловна, поручио је тим поводом потпредседник Европске комисије Валдис Домбровскис.
Уредба о скринингу СДИ усвојена је у априлу 2019. године и у протеклих 18 месеци Европска комисија и државе чланице успостављале су неопходне механизме како би скрининг могао да почне да се примењује. Неопходност филтера кроз које ће морати да прођу стране инвестиције иницирале су још 2017. Немачка, Француска и Италија, а у образложењу одлуке наведено је да је то потребно ради очувања европских стратешких компанија, инфраструктуре и технологије од потенцијалних безбедносних ризика које представљају страни инвеститори.
Кинеске инвестиције под лупом ЕУ
Нови оквир за скрининг страних директних инвестиција ће обавезати државе чланице и Комисију да сарађују и размењују информације о инвестицијама из трећих земаља и Унија има право да изда мишљење о инвестицији. Ипак, оно није правно обавезујуће за чланицу, која остаје суверена да одлучује о забрани. Оно што су националне владе у обавези то је да једном годишње Комисији подносе извештај о страним директним инвестицијама.
Иако није експлицитно поменуто, сматрало се да је мотив за доношење Уредбе Кина и њена инвестициона стратегија. Европа је била примамљив терен за кинеске инвестиције које су од 2013. године имале снажан тренд раста, и највише су биле у 2016. када су достигле 36 милијарди евра. У последње две године су, међутим, забележиле пад. Док су у 2017. износиле 29,7 милијарди, у 2018. су биле 19.4 милијарде евра.
Већ је постало опште место да су кинеске инвестиције већ дуже време трн у оку бриселској администрацији, иако су добрим делом заслужне не само за очување великог броја радних места у ЕУ, него и отварање нових. Уз то, Николић указује да је недвосмислено да је улагање Европе у Кину далеко веће него што је кинеско у Европу и да ту појединачно гледано предњаче најразвијеније земље.
Тријажом до заштите стратешких интереса
На питање шта би могли да подразумевају ти механизми за проверу СДИ, саговорник Спутњика сматра да би то на неки начин представљало тријажу, било са аспекта оправданости улагања, било заштите неких стратешких интереса, или дозволе улагања у поједине секторе, али и са аспекта задовољавања еколошких стандарда. Он каже да је то у реду, али и упозорава:
„Наравно да то не само да отвара простор администрирању или јачању бирократије, већ и волунтаризму и разним злоупотребама. Свакако, нарушава онај принцип слободе тржишта, онога на чему и почива ЕУ, тај постојећи оквир економије за који ми макар замишљамо да је идеалан. Очигледно, ту слободу и потпуну отвореност више нигде не можете пронаћи“.
Николић истиче да слобода тржишта, отвореност, лакоћа кретања робе, људи, капитала, новца, оно што је Запад заговарао као тржишну економију, очигледно није концепт који је у овом тренутку на столу креатора глобалних економских политика.
По његовој оцени, Европска комисија може да спречи неке СДИ ако процени да оне нарушавају стратешке интересе ЕУ. Овај економиста, међутим, упозорава да то отвара огроман простор за злоупотребу и евентуално грешке, односно морални хазард. Различити лобији руковођени сопственим интересом могу да наметну мишљење да нека улагања угрожавају поједине секторе од велике важности.
Николић не сумња да ће до спречавања неких улагања сигурно доћи и да ће се то прво показати у областима економије који су за Европу од пресудног значаја, које ЕУ препознаје као полугу опоравка или развоја у следећој деценији.
Ограничавање либерализма је мејнстрим
Он напомиње да у својим стратешким документима ЕУ као такве препознаје аутомобилску индустрију, део хемијске индустрије, телекомуникације, концепт израде батерија, почев од истраживачког рада, до саме производње. Забринутост показују и за инфраструктуру и ту често наводе случај изградње Пељешког моста у Хрватској који гради кинеска компанија.
Саговорник Спутњика, ипак, сматра да се вара онај ко мисли да ће некоме бити додељен посао само зато што тај има предзнак Европе. То време је, каже, прошло.
Он уз то подсећа да су у великом броју инвеститори мултинационалне компаније које немају национални предзнак и да се тешко може извести рачуница и направити редослед највећих инвеститора.
„Када говоримо о ономе што је постојећа званична евиденција СДИ на сајту Евростата, званичног европског завода за статистику, те инвестиције које потичу искључиво из Кине још су безначајне у случају агрегатне величине. Оне угрожавају интересе у појединим сегментима, или секторима, али у смислу вредности, оне су у односу на друге земље још у веома малим износима да би пореметиле или угрозиле интересе Европе“, сматра директор у Економском институту.
Запитан на кога би могла да се одрази одлука ЕУ, он каже да је то сада идеолошко питање зависно од тога да ли је неко више за слободну или ограничену економију.
Критичари Уредбе која почиње да се примењује кажу да ће то неминовно довести до даљег урушавања конкурентских предности Европе и повећати трошкове, подићи цене пројеката који се у ЕУ изводе, али и успорити технолошки напредак.
„У суштини, неки мејнстрим је тренутно да се тај либерализам ограничава, да се све више уводе рестрикције и ограничења и да се повећава протекционизам. Чак се убрзано повећава. И то видимо не само у односу Европа-Кина, него пре свега у односу САД-Европа, САД-Кина“, напомиње наш саговорник.
Уосталом, усвојени скрининг процес који ће представљати сито за стране инвестиције, не представља новину у економији и увелико га имају главни трговински партнери Уније. Осим САД у питању су и Аустралија, Јапан и Канада. Одређени вид провере СДИ је већ био успостављен у 14 држава чланица ЕУ, али је Комисија приликом подношења иницијативе за увођење скрининг механизма на нивоу ЕУ навела да је тренутни систем надзора инвестиција превише децентрализован и фрагментисан.
