Научници све више говоре о проблемима са водом, који су погоршани услед климатских промена, те да ће све чешће бити ситуације када ће у градовима нестати залихе воде.
Да ли се овако нешто може десити у Русији? Најчешће такву судбину проричу Криму.
— Не бих повезао проблем са водом на Криму са климатским променама. Низак ниво воде је циклична појава: догађа се једном у седам година и траје две године. Било је година када је ниво воде у резервоару Симферопоља био још нижи. И можда ћемо се 2021. године суочити са наставком тенденције недостатка воде. Дакле, мере за уштеду воде и повећање приноса воде у Републици Крим су, без икакве сумње, неопходне. Генерално, нигде другде нема тако забрињавајућих података као за Крим — губитак воде на путу до потрошача достиже 80 одсто. Просечан ниво овог показатеља у руским регионима је 20-30 одсто. То је недопустиво у региону у ком влада дефицит воде. Главно питање није у проналажењу воде, већ у брижљивом односу и рационалној употреби.
Постоје ли проблеми са водом у другим регионима?
— Не. Постоје посебна подручја у Ставропољском крају, Астрахањској области, Калмикији. У осталим регионима у потпуности је обезбеђена равнотежа у водоснабдевању.
Да ли у свим руским градовима постоје истражени, резервни, подземни извори воде?
— У многим градовима постоје. Чак и на Криму, количина воде из истражених подземних извора износи око 44 одсто од утврђених резерви. Али ову подземну воду треба припремати, може се користити само након додатних мера за пречишћавање воде. Истовремено, још увек има довољно других извора воде. Наша држава је богата слатком водом. Али ресурси су неравномерно распоређени, а недовољно рационална употреба воде је стварни проблем. Уз правилан однос према води, чак ни климатске промене неће утицати на приступ овом вредном ресурсу.
Да ли у резервоарима има довољно воде за потребе градова, пољопривреде и индустрије?
— Генерално, да. Резервоари нас спашавају од катастрофалних поплава и спречавају велике суше које су харале у нашој земљи пре сто година. Штавише, резервоари имају низ техничких карактеристика. Ако ниво воде падне испод водоводне мреже, технолошки нисмо у стању да вадимо воду одатле. Ово је ствар инжењеринга, нажалост, нису све пумпе за воду уграђене правилно и на назначеним дубинама. Стога смо приморани да одржимо виши водостај, док можемо да користимо ресурс за потребе пољопривреде, тамо где је то неопходно. Ово питање захтева доследне системске мере. Очување квалитета воде је сада кључно питање. Од укупне отпадне воде коју испуштамо назад у реке, 37 одсто је загађено и потребно их је прочишћавати. Истовремено, од све ове количине, само 11-12 одсто је пречишћено по одређеним стандардима, што је, наравно, штетно по животну средину. Предност треба дати чишћењу. Због тога се реализује пројекат „Обнова Волге“, где је главни акценат на изградњи конструкција за пречишћавање воде.
Да ли се развија систем прилагођавања климатским променама?
— Овај план је почела да развија наша влада, а Росводресурси такође учествује. Сада смо суочени са порастом интензитета, трајања и учесталости суша у једним регионима, и са екстремним падавинама у другим. Росводресурси, у својој области одговорности, развија секторски план за прилагођавање климатским променама у области управљања животном средином.
Како је решен проблем са пластичним отпадом?
— Што се тиче отпада, укључујући и пластику, уз учешће волонтера ми га редовно скупљамо како не би доспео у крупне водене резервоаре. Планинске реке доносе много смећа. Али не само планинске, и на Московском каналу у залеђима се формира „јастук“ дебљине 1,5 метара од пластичног отпада. Он омета пловидбу и одмор. А његова количина расте. Друго важно питање је микропластика. Ово питање није у потпуности истражено. Али читава хидрографска мрежа доноси микропластику у мора. Сада се тек развијају научне методе, и тада ћемо поуздано моћи потврдити његову концентрацију. Због тога Росводресурси недвосмислено подржава забрану пластичне робе за једнократну употребу.
Прочитајте још:
