Поводом Дана радника који се брину о природним резерватима, дописник РИА Новости је разговарао са запосленима у националним парковима и резерватима о томе како су пројекти за очување ретких животиња постали део државне политике.
Било је тешко борити се против криволова
Један од главних разлога за пад броја животиња у свету су, наравно, људске активности. Према речима водећег истраживача резервата „Даурски“ Вадима Кириљука, до 2000. године криволов је био масован феномен који је угрожавао популацију антилопе са великом гушом — такозвана „дзереп“ на руском.
У јануару 2001. године, услед невремена, десетине хиљада антилопа је продрло дубоко у Читинску област из Монголије.
„Ту су и почеле криволовачке баханалије. Службе за заштиту животне средине у обалсти у то време биле су прилично квалификоване и ефикасне, али проблем је био недостатак средстава за инспекцију природног резервата „Даурски“ и регионални надзор лова на почетку календарске године“, рекао је Кириљук.
Лепа и снажна животиња, дивљи коњ Пржевалског, практично је нестала из свог природног станишта још средином 20. века. Разлог су биле хладне зиме, помор стоке, и као резултат тога, лов на дивље коње. Директор „Природних резервата регије Оренбург“ Рафиља Бакирова истиче да је научна расправа о проблему започета средином 20. века, а 1959. године је већ одржан Први међународни симпозијум о очувању врсте. Па ипак, озбиљан рад на реинтродукцији (враћање врста у природно станиште) дивљег коња Пржевалског у Русији започет је тек крајем 2000-их година.
Снежни леопард, према речима директора националног парка „Сајљугемски“ Дениса Маликова, никада није био многобројна врста, али је до другог миленијума био на ивици изумирања.
Заштита и помоћ
Први који су изразили забринутост због смањења броја антилопа су били, наравно, научници. Прво су, према речима Кириљука, апеловали на медије за помоћ јавним еколошким организацијама и људима. Научници су такође покренули међудржавни апел Монголије Русији, који је владиним структурама скренуо пажњу на овај проблем.
„Ово је омогућило антилопама да остану на руској територији, иако је било тешко борити се против криволова још читаву деценију“, рекао је научни сарадник.
Од 2009. године, уз помоћ Програма за развој УН и Глобалног еколошког фонда и Министарства природних ресурса Русије, у оквиру Степског пројекта који је започет у Оренбургу 2009. године, започети су радови на реинтродукцији дивљег коња Пржевалског.
„Министарство природних ресурса Русије 2015. године одлучило је да прошири резерват „Оренбургски“, како би, између осталог, био реализован програм за очување дивљег коња Пржевалског“, навела је Рафиља Бакирова.
У почетку многи нису веровали у успех идеје. Брига за проширење резервата, за стварање самог центра реинтродукције, инфраструктуре за држање животиња, за смештај научника и државних инспектора, рад на припреми докумената, све је то пало на леђа особља резервата. Посао је изведен уз подршку међународних фондова и савезног буџета Русије.
Бакирова истиче да огроман број стручњака из научних института, органа за издавање дозвола, колеге из других посебно заштићених подручја пружили су помоћ. Конкретно, захваљујући добром одзиву званичника 2015., 2016. и 2017. године било је могуће довести у резерват дивље коње Пржевалског из других земаља.
Национални парк „Сајљугемски“ првобитно је створен за очување снежног леопарда. Главни задатак запослених био је заштита ретке мачке од криволоваца и стварање повољних услова за живот и раст популације.
Имамо чиме да се поносимо!
Обнова броја антилопа, према речима Кириљука, постала је један од најуспешнијих пројеката ове врсте у Русији. Министарство природних ресурса намерно је уврстило антилопу у приоритетне животињске врсте. Под покровитељством националног пројекта „Екологија“ предузимаће се све могуће мере за дугорочну стабилност популације. Током прве године пројекта развијен је нацрт стратегије за очување антилопа у Русији и детаљан план активности.
Да би се решио проблем изумирања ретких животињских врста, пажња највиших државних званичника је пресудно важна. Уз учешће председника Русије, 2016. године, дивљи коњи Пржевалског први пут су пуштени на територију резервата. Директор резервата је истакао да је ово омогућило да се говори о томе шта се ради на територији резервата и националних паркова Русије поводом очувања ретких врста, да се на то скрене пажња. Према речима Бакирове, то је омогућило да се олакша довођење коња у резерват, јер је то „подгревано“ интересом обичних запослених који су се бавили документима. Поред тога, након пуштања коња, руским центром за реинтродукцију заинтересовали су се пројекти за очување дивљих коња Пржевалског не само у Европи, него и у САД.
На територији резервата „Оренбург“ 2019. године одржан је 7. међународни симпозијум за очување дивљих коња Пржевалског. „Пружили смо међународним стручњацима извештај о раду који се у Русији обавља поводом очувања ове врсте и добили смо врло високу оцену за инфраструктуру, стање животиња, током реализације програма и научног рада који се обавља у Русији. Имамо чиме да се поносимо!“, рекла је Бакирова.
С обзиром на то да је пројекат уврштен у одељак о очувању биодиверзитета националног пројекта „Екологија“, стручњаци су већ припремили план у коме су наведене мере за одрживо очување врсте. У оквиру националног пројекта планирано је стварање другог центра за реинтродукцију у резервату „Хакаски“, што је невероватно важан корак у раду на обнављању популације дивљих коња Пржевалског у Русији.
Бити део националног пројекта је велика ствар, рекао је директор националног парка „Сајљугемски“ Денис Маликов. Захваљујући томе, било је могуће не само формирати радну групу за очување снежног леопарда и развити кључне документе, већ и обезбедити велику количину средстава за куповину опреме за осигурање рада посебно заштићених природних подручја.
Нека их буде што више!
Није било лако започети рад на очувању врста, нико није могао са сигурношћу да каже да ли ће успети или не. Али већ сада можемо говорити о првим, али врло значајним победама.
На територији националног парка „Сајљугемски“ на реци Аргут живи највећа група снежних леопарда у Русији — 17 јединки. Седам леопарда се појавило и на планинском масиву Сајљугем где их раније није било.
Антилопе су такође заштићене. Пројекат њиховог очувања може се сматрати једним од најуспешнијих, али не треба се опуштати, истакао је Вадим Кириљук.
„Оно што је постигнуто невероватним радом врло је лако изгубити“, каже он.
Сада у резервату „Оренбург“ живи полу-слободна популација од 53 дивља коња Пржеваљског. Али циљ је много више. Научници се надају да ће то бити могуће повећати на 400 јединки, а у будућности и створити слободне популације на територији Русије.
„Они су веома лепи и степа је непотпуна без њих! Даћемо све од себе да имамо што више ових лепих грациозних животиња, и да људи науче да их цене и чувају“, истиче Рафиља Бакирова.
Прочитајте још:
