„Шведска се налази у врло озбиљном положају, јер је Русија ојачала свој војни потенцијал и користи га без оклевања. У формирању шведске одбрамбене политике и политике сарадње у области безбедности требало би да постоји одређена слобода деловања. У оквиру те слободе потребно је размотрити и укључивање Шведске у НАТО“, рекао је Ридл из Умерене коалиционе партије.
Ридл у свом предлогу помиње суседну Финску, обраћајући пажњу на природу њеног односа са Северноатлантским савезом.
Посланик верује да се Хелсинки држи става „да би врата НАТО требало да буду отворена“, тако да „све агресивнији руски режим има шта да изгуби, у случају да одлучи да провоцира или искуси финску одбрану“.
Руска страна је више пута изражавала забринутост због повећања активности НАТО у близини граница Русије. Министар одбране Сергеј Шојгу изјавио је да је политика Алијансе усмерена на јачање свог војног присуства на источном крилу. Према министру, представници НАТО-а „активно користе мит о руској претњи“, ширећи војну сарадњу, укључујући и Стокхолм и Хелсинки.
Војна политика несврстаности
Сарадња Шведске и НАТО почела је 1994. године када се земља придружила програму „Партнерство за мир“. Стокхолм је 1997. године постао члан Савета за евроатлантско партнерство, а 2014. године једна од пет земаља којима су пружене проширене могућности за дијалог и сарадњу са војним блоком.
Шведска је дуго учествовала у операцијама под окриљем НАТО-а, као и Европске уније и Уједињених нација. Нарочито су шведске јединице биле укључене у мисије на Балкану, Блиском Истоку и у Африци.
Узимајући у обзир природу односа Стокхолма и НАТО-а, питање могућности придруживања Алијанси често постаје камен спотицања у дијалогу супротстављених политичких снага у земљи. Још једном се о овом проблему активно расправљало уочи избора за Риксдаг у јесен 2018. године.
То је био разлог за дискусије између опозиционог савеза десног центра Странке умерене коалиције, Странке центра, Народне странке и Хришћанско-демократске странке и „црвено-зелене“ коалиције коју чине Социјалдемократска радничка партија, Зелена странка и Странка левице.
Као резултат тих избора, ниједна коалиција није успела да добије већину у парламенту, а лидер опозиције Улф Кристерсон је позвао владу „црвено-зелених" да поднесе оставку.
Тренутно, званични Стокхолм не разматра могућност придруживања НАТО-у, наводи Ридл у својој иницијативи. Ове се позиције се придржава Кабинет министара који се састоји од социјалдемократа и „зелених“, иако „половина партија у парламенту“ подржава приступање савезу.
Према анкетама, последњих година већи део шведског становништва не подржава приступање земље НАТО-у, изражавајући истовремено уверење да ће Алијанса ионако прискочити у помоћ Стокхолму, ако буде потребно.
