Деценијама су Француска и Немачка водећи тандем и мотор Европе и заједно раде на томе да уједине континент, пише у ауторском тексту за „Проџект синдикејт“ Јозеф Јефе, уредник немачког „Ди Цајта“ и почасни професор на више универзитета.
Он своју тврдњу о различитости те две државе сликовито објашњава:
„Француска жели да вози „евро-порше“ заједнички купљен на лизинг, док Немачка инсистира на штедњи новца за гориво“, наводи Јефе додајући да две водеће државе ЕУ не прате исту мапу пута.
„То није изненађујуће. Како је приметио бивши немачки министар спољних послова Зигмар Габријел, Француска и Немачка на свет гледају различито и имају различите интересе. Истина је да су француско-немачке различитости старе колико и ЕУ“, пише Јефе.
„Та подела мучи тренутне лидере, Емануела Макрона и Ангелу Меркел, баш као што је и њихове важне претходнике Шарла Де Гола и Конрада Аденауера, још откако су њих двојица пружили руку један другом преко Рајне пре 60 година. Они су хтели да два дугогодишња непријатеља претворе у пријатеље од поверења. Али, државе се не венчавају, оне се воде интересима, не једне другима“; наводи Јефе.
Како наставља, када две силе блиско сарађују, питање је увек ко води, а ко прати.
„Хиперактивни Макрон жели да води Европу, као и сви његови претходници, док Меркелова неуморно истиче немачке интересе. Разлике се огледају и у њиховим личностима. Макрон је супротност Меркеловој. Док темпераментни Макрон жуди за светлима рефлектора, за Меркелову, коју у Немачкој зову мути (мама), континуитет и опрез су добро промишљен сценарио“, пише, између осталог, уредник „Ди Цајта“.
Каже да се то огледа и у њиховој спољној политици.
„Макрон је флертовао са америчким председником Доналдом Трампом, руским Владимиром Путином и кинеским Си Ђинпингом, а онда се разочарано окренуо од њих. Француска једноставно није у њиховој лиги. Меркелова, са друге стране, је увек држала дистанцу према тројици председника. Макрон је прогласио мождану смрт НАТО, док би Меркелова била последња која би угасила светло у седишту НАТО“, тврди Јефе.
Различитости у спољној политици Немачке и Француске подцртава недавним примерима неслагања у вези са затегнутим односима Грчке и Турске, које су обе чланице НАТО. Макрон је веома брзо стао на страну Грчке, која је и чланица ЕУ, док је Меркелова говорила о „пажљивом балансирању односа са Турском“. Немачки став објашњава тиме што Турска „чува“ границу са Сиријом од неконтролисаног таласа миграната који би могао да преплави Немачку.
Наводи и пример сукоба у Нагорно Карабаху, где је Макрон, заједно са Путином и Трампом позвао Јерменију и Азербејџан на преговоре, док је турски председник Ердоган стао на страну Азербејџана. Јефе примећује да је Немачка и у том случају била веома опрезна због односа са Турском.
Такође, објашњава и да Француска жели да има утицај у Сирији и Либији, док Немачка нема интерес у тим земљама и да се клања од приче о кризи у тим државама.
Као пример како само глас једне државе може да елиминише јединство у ЕУ, Јефе додаје случај Кипра, који је недавно био против увођења санкција Белорусији. То је трајало недељама, да би на крају био постигнут договор о увођењу санкција према 40 белоруских званичника, што није уздрмало Александра Лукашенка.
„ЕУ је друга економска сила у свету, испред Кине, и на папиру има исто војника као САД. Али богатство не омогућава некоме да буде стратешки играч. Да је тако, Швајцарска би била велика сила“, пише, између осталог, угледни немачки уредник и колумниста.
„Наравно, ниједан европски лидер неће пропустити да се позива на заједничку европску судбину. Али, у случају ЕУ, „јединство“ је често у опозицији да се делује као целина. Блок 27 држава, ограничен захтевима за једногласност и питањима које свака држава за себе сматра суштинским, никада неће бити стратешки играч, јер ће увек бити вођена најмањим заједничким садржаоцем који могу да прихвате све земље. Чак и да Немачка и Француска буду у истом строју, остали неће, јер се плаше доминације те две земље. Док се не претворе у Сједињене Европске Државе, чланице ЕУ никада неће потчинити своје виталне стратешке интересе већини“, пише, између осталог, Јефе.
Прочитајте још:
