Лупао или махао: Шта је Хрушчов радио са ципелом у УН

Неки тврде да је Хрушчов заиста ударао, па чак и махао ципелом, док други кажу да ју је само поставио на сто и лупао шаком.

Многи истраживачи биографије совјетског политичара доводе у питање овај догађај. Штавише, у сећању чланова делегације СССР-а у САД он се појављује у различитој форми. Данас нико са сигурношћу не може рећи да ли је Хрушчов заиста лупао ципелом о сто пре 60 година.

Укидање колонијализма

Јубиларно 15. заседање Генералне скупштине ОУН почело је са радом још 18. септембра 1960. године. По свему судећи, светски лидери су тада имали више слободног времена него сада. Хрушчов је имао прилику да дође у иностранство на дужи период. Једног дана посетио је премијера Кубе Фидела Кастра. Значајни састанак одржан је у отрцаном хотелу у афроамеричкој четврти Харлем, где се кубанска делегација морала уселити након сукоба с управом модерног хотела. Ову акцију Хрушчова, која је изазва велики одјек у америчким медијима, Анастас Микојан назвао је бриљантним потезом.

​Између осталог, на Генералној скупштини се дискутовало о питању укидања колонијализма.

Првог дана у организацију је примљено 16 афричких земаља које су стекле независност, и Кипар. Хрушчов је својим експресивним понашањем скренуо пажњу делегата још 26. септембра, када је Кастро одржао историјски говор „Када нестане филозофија пљачке, тада ће нестати и филозофија рата“ који је трајао 4 сата и 29 минута и ушао у Гинисову књигу рекорда. Када је комаданте питао присутне да ли је амерички адмирал Алберт Берк погрешио у свом ставу о Куби, Хрушчов је са свог места повикао: „Он греши!“ и махнуо песницом. Тако је први секретар ЦК КПСС први пут не речју, већ делом, подржао свог новог пријатеља.

​Дванаестог октобра Хрушчову су одмах ујутро покварили расположење. Тог дана било је планирано да се разговара о догађајима из 1956. године када су совјетске трупе сузбиле антивладине демонстрације у Мађарској. Совјетска делегација је размишљала да напусти салу, али је њен шеф одлучио да остане и приреди противницима праву опструкцију.

Представник Филипина је упоредио СССР са концентрационим логором и подсетио на мађарске догађаје, позивајући Москву да буде пример читавом свету, деколонизује Источну Европу и распусти Совјетски блок. Као одговор, говорника је дочекао љутити прекор Хрушчова. Конкретно, према једној од верзија, у том тренутку се чула његова легендарна фраза „Сахранићемо вас“ (према другој верзији, рекао ју је новинарима током посете Сједињеним Државама 1959. године).

„Протестујем против неравноправног односа према представницима држава који овде заседају“, бесно је говорио Хрушчов. „Зашто ова улизица америчком империјализму држи говор? Он се не дотиче процедуралног питања. И председавајући који симпатише ову колонијалну владавину, га не зауставља! Да ли је ово праведно? Господо! Господине председавајући! Ми живимо на земљи не због милости Божје или ваше, већ захваљујући снази и уму нашег великог народа Совјетског Савеза и свих народа који се боре за своју независност. Не можете утишати глас народа, глас истине који се чује и чуће се. Крај, нека умре колонијално ропство! Доље ропство и треба га сахранити што дубље, то боље“!

У мемоарима нема - ципеле

У мемоарима Хрушчова, који су написани након што је уклоњен са сваке позиције, прича о ципели, наравно, није поменута. Али његов зет, главни уредник листа „Известија“ Алексеј Аџубеј, спомињао ју је, што је додало много интриге.

„Хрушчов је непрекидно испитивао, тражио појашњења, захтевао да говорници предају акредитиве чланова делегација и тако даље. Више није било до „мађарског питања“, постало је јасно да је овај пут дискусија кренула у другом правцу. Сви чланови наше делегације, у складу с темпераментом, лупкали су по столовима испред себе, а подржавале су их и многе друге делегације. Као за зло, Хрушчову је сат склизнуо са руке. Он је почео да га тражи испод стола, стомак му је сметао, псовао је, и тада му је рука налетела на ципелу“, тврдио је Аџубеј. 

У његовом опису лудорија било је места за хумор. Када је одмах после „мађарског питања“ уследило „алжирско питање“ за дискусију, Французи су одлучили да напусте салу.

Неко је питао зашто одлазе. Французи су одговорили да иду у продавницу да купе чизме за скијање.

Још један учесник заседања, преводилац Виктор Суходрев, такође је много пута говорио о инциденту са ципелом. У једном интервјуу 2008. године је рекао: „Хрушчов је на тој седници изашао с програмом за укидање колонијализма у свим његовим облицима и манифестацијама. Тада су и други учесници заседања, конкретно Филипинци, почели да говоре: „Тачно, морамо да ставимо тачку на остатке колонијализма!“. И почели су да помињу Источну Европу и балтичке републике, које се држе у колонијалном ропству. То је,наравно, разбеснело Хрушчова. А да би привукао пажњу председавајућег, он је почео да лупа песницама о сто, а то су урадили и Громико (министар спољних послова) и Зорин (новинар). Затим се појавила и ципела“.

Ако је веровати Суходреву, Хрушчов се након заседања вратио скандалу на састанку с лидерима социјалистичких земаља. Према речима преводиоца, први секретар ЦК КПСС је објаснио да је због огорчења почео да удара песницом о сто и сломио је сат, након чега је из незадовољства скинуо ципелу. Међутим, у разним интервјуима Суходрев је говорника-противника називао или Филипинцем или Шпанцем. Поред тога, тврдио је да је из задњег реда лично видео Хрушчова како скида обућу, и то — сандалу. Овде треба подсетити да се случај догодио средином јесени.

Шеф 9. одељења КГБ, генерал мајор Николај Захаров, који је био задужен за безбедност првог човека државе током посете Сједињеним Државама, такође је говорио о случају у УН већ у поодмаклом узрасту.

„Хрушчов је скинуо ципелу и почео је одмерено, попут клатна метронома, да удара по столу“.

Питање мотивације

Постоје и неслагања када је реч о мотивацији поступка првог секретара ЦК КПСС. На пример, својим лупкањем (било то ципелом или песницом) он је могао не протестовати против говора Сумолонга, већ покушати да привуче пажњу ирског представника на заседању Фредерика Боланда, како би добио реч за приговор. Иначе, по мишљењу Суходрева, председавајући Савета министара СССР је сумњао да Боланд има субјективан однос према говору Филипинца.

На интернету се може пронаћи фотографија Хрушчова како маше чизмом у сали Генералне скупштине УН. Ово је фалсификовање, као и тврдње које датирају још од почетка 2000-их година да је чизма, наводно, примећене у филмским новинама. У ствари, других доказа осим изјава савременика о том догађају, нема. Иако се о причи о ципели активно расправљало и на Западу.  

С тим у вези, син главног хероја Сергеј Хрушчов издвојио је две верзије порекла легенде. У првом случају, научник се позвао на репортера „Њујорк тајмс“ Џејмса Ферона, према којем је Хрушчов старији заиста лупао о сто, али не ципелом, већ шаком, исто као што су то радили и други чланови делегација и представници социјалистичких земаља. Председавајући Савета министара СССР је махао ципелом изнад главе, након чега ју је ставио на сто.

Према Хрушчеву млађем, други ауторитативни извор је сарадница УН која је тог дана радила у сали заседања. Према њеним речима, када је политичар ишао према свом месту, један од новинара га је нагазио на пету, услед чега му је склизнула ципела. Жена је подигла ципелу и дала је Хрушчову, међутим, гојазан и узбуђен, он је није могао брзо обути.

У међувремену, заседање је почело и да не би ципелу држао у руци, вођа СССР ју је ставио на сто.

„Када је постао огорчен због говора другог делегата, почео је да лупа по столу предметом који се случајно нашао у његовим рукама. Да је тада држао кишобран или штап, почео би да удара кишобраном или штапом“, цитирао је сарадницу УН Сергеј Хрушчов.

Фотографи то не би пропустили

Амерички новинар Вилијам Таубман, аутор биографије Хрушчова „Човек и његова епоха“, писао је, позивајући се на сведочења колега, да совјетски лидер није лупао ципелом, већ је само махао њоме. Уредник фотографије часописа „Лајф“ Џон Лонгард је истицао да је Хрушчов заиста скинуо ципелу, али је само наговестио своју намеру да њом удари. Видећи ово, присутни фотографи у сали уперили су своје објективе у њега. Али представе није било — Хрушчов је једноставно вратио ципелу на ногу. Лонгард  уверава да искусни новинари никад не би пропустили такав кадар.