Стручњаци упозоравају да би сценарио „обојене револуције“ у Молдавији могао да буде реализован одмах после председничких избора, заказаних за 1. новембар. У трци је осам кандидата, а главни ривали за место шефа државе су актуелни председник Игор Додон, који се сматра проруским и бивша премијерка Маја Санду, која је проевропски оријентисана.
„Овде постоји јединствена комбинација унутрашњих и спољних фактора, која је карактеристична за постсовјетски простор Молдавије и Киргизије. Стална унутарполитичка нестабилност, слаба државност, мноштво сукобљених интересних група које конкуришу за ту територију између Истока и Запада, уз активне покушаје да се Молдавија увуче у сферу утицаја НАТО-а и Европске уније и уз активности америчких и румунских специјалних служби на њеној територији. Због тога је сценарио ’обојене револуције‘ у Кишињеву после другог круга председничких избора, а можда и после првог, више него вероватан“, рекао је за Спутњик руски политиколог Александар Носович.
Он је навео да, према прогнозама, прва рунда можда неће одредити победника, те да Додон, који има за циљ приближавање Русији у оквиру Евроазијске економске уније, и Маја Санду, која се сматра главном прозападном политичарком земље, могу ући у други круг. Анкете показују да Додон има већу подршку грађана, али недовољну да би се све решило у првом кругу.
САД сковале план за „обојену револуцију“
Директор Обавештајне службе Русије Сергеј Наришкин је упозорио да САД припремају револуционарни сценарио и за Молдавију, те да настављају да се мешају у унутрашње ствари пријатељских држава Москве, дуж руских граница. Према његовим речима, сценарио „обојене револуције“ може се реализовати након председничких избора у тој земљи. Разлог је незадовољство Вашингтона тренутним шефом државе Игором Додоном, који подржава конструктивне односе са државама ЗНД, укључујући Русију.
Амерички Стејт департмент наредио је својој амбасади у Кишињеву да, ако Додон буде поново изабран, охрабри опозицију да организује масовне протесте после избора и захтева поништавање резултата гласања. Према подацима руских тајних служби, америчке дипломате такође покушавају да убеде молдавске безбедносне снаге да се не мешају у могуће уличне протесте и да одмах „пређу на страну народа“, а постоје и индиције да се група америчких специјалиста за „обојене револуције“ спрема за улазак у Молдавију.
Многи молдавски експерти такође говоре о могућим покушајима државног удара у тој земљи. Маја Санду, која види земљу као део породице ЕУ и подржава идеју уједињења Молдавије са Румунијом, већ је оптужила власти за припреме фалсификовања резултата избора и позвала је своје присталице да се припреме за протесте.
Носович, међутим, сматра да у случају Додонове победе на изборима, његове присталице неће дозволити противницима да доводе у питање победу њиховог представника.
„Игор Додон је прошле недеље говорио о томе да се припрема сценарио за„ обојену револуцију“... Ако изађу на улицу присталице Додона и присталице Маје Санду може доћи до сукоба између две стране, а чак је могућ и сценарио уличног герилског сукоба“ на улицама Кишињева“, сматра политиколог.
Америка ствара жаришта у близини руских граница
Експерти истичу да дестабилизација постсовјетског простора има све знаке планиране и координисане кампање за слабљење Русије стварањем жаришта на ободу њених граница, а да су САД једина земља на свету која има довољно ресурса и мотива да организује такву кампању.
После распада Совјетског Савеза у многим бившим републикама је стварано тло за политичке завере, побуне, револуције... То се дешавало у Грузији, Украјини, Киргизији, Молдавији, Јерменији, Белорусији и другим руским суседима.
Сада, када је Америка на прагу председничких избора, Стејт департмент и америчке специјалне службе играју на сигурну карту - слабљења Русије и других геополитичких противника – или, боље речено, покушаја слабљења.
Другим речима, дестабилизација дуж руских граница део је кампање за обуздавање и подривање економских, политичких и технолошких могућности земље.
Експерти објашњавају да Русија својим постојањем, независношћу, величином и ресурсима, представља претњу глобалној доминацији САД и то је разлог што у близини њених граница стално избијају тензије, ратови, немири, револуције, али истовремено и истичу да је Русија једини играч у Евроазији који може да парира САД, а да је њен национални интерес обезбеђивање мира и стабилности на руским границама.
