Ведар михољски дан над Умком, београдским приградским насељем са око 5.000 становника на десној обали Саве. Народ пошао у набавку, али не за предстојећу Свету Петку (27.октобра) или Светог Луку (31.октобра), већ за свакодневне потребе.
У овом насељу, као и у остатку Србије, најчешћа слава је Свети Никола (19. децембар). Тада се колач у Цркву Преображења Господњег носи у неколико термина, како би се свим домаћинима осветило жито и благосиљали хлеб и вино. Тако је било пре епидемије, а са појавом короне ово правило је уведено и за мање славе, како би се смањио број људи на једном месту.
Слава су свећа, колач и жито – не морају гости за трпезу
Оца Милана, пароха умчанске, или што би локалци рекли, умљанске светиње, затекли смо у повратку са мисије свећења водице уочи великих празника који су пред нама. Од великог умора није био расположен за фотографисање, али нас је угостио у свом дому и рекао шта саветује својим парохијанима пред обележавање крсног имена:
„Слава је свећа, колач и жито, и саветујем их да то треба да имају и да свештеник дође да свети водицу. Жене месе колач, а ако неће да га доносе, могу само жито. Затим их саветујем да долазе у мањем броју да можемо да их распоредимо. Иако су Света Петка и Свети Лука мање славе, бар у мојој парохији, при мојој цркви Храм Светог Преображења на Умци, саветујем људе да дођу и увече, па и тад сечем колаче и жито ко хоће да донесе, како би се распоредили да нас буде што мање“.
Отац Милан сам сазива вернике за свећење водице, али ову службу врши само код онога ко то жели. Упитан шта ће бити када на ред дођу Аранђеловдан и Никољдан, који су пуно масовнији, каже нам да то зависи од епидемиолошке ситуације, као и да ће поштовати све што кажу домаћини, државна и црквена власт.
Његова слава је Лазарева субота, па је ове године због полицијског часа прославио само са будућом снајком, сином теологом и попадијом. Због тога наглашава да је важно да се испоштују сва правила како би се сачувало здравље које је на првом месту.
Умчани одустају од гостију
Мама малог Теодора, Јована Петрић пошла је са сином у шетњу. Прича нам, док ходамо осунчаним сокаком, да тренутно не размишља о слави, јер до Светог Николе има још времена, али да највероватније ове године неће бити гостију.
„Нисмо дефинитивно одлучили да ли ћемо славити са гостима. Требало би да се договоримо и са свекром и са свекрвом, али највероватније нећемо правити гужву пошто имамо и старије особе у породици и бебу од девет месеци. Највероватније ћемо славу обележити у кругу породице, уз славски колач, свећу и уз жито“, каже Јована.
Она додаје да је већ требало да иде код пријатеља на Михољдан, али да су они одлучили да ове године неће имати госте, а такође и њен стриц неће славити Ђурђиц због корона вируса.
Љиљану Вранић затичемо са унуцима у парку. У њеној породици није било заражених ковидом 19, и то правда ревносним понашањем у поштовању мера, али и срећом, с обзиром на то да сви користе градски превоз и крећу се међу људима.
„Славим Ђурђевдан, нисам славила ни у мају, а не верујем ни да ћу на пролеће ако буде оваква ситуација. На славе не идем, као ни на славља“, каже нам она додајући да јој није свеједно због овонедељних рекорда у броју новооболелих.
Пече се и ракија
Ђурђија Поповић враћа се из набавке. Са маском на лицу нам говори да се зна шта је слава - жито, колач и свећа. Ове године обележиће је само са децом, јер не би да ризикује. Каже нам да је пуно људи из њеног окружења одлучило исто, тако да поред тога што неће имати госте, неће ићи ни код других.
Милоје Радовановић разговара са својим пријатељем Петром о томе како њихов друг одбија да послуша савете лекара и „води своју политику“ али не у вези са ковидом већ са - високим притиском.
Милоје нас одводи до „веселе машине“ која управо завршава са избацивањем последњих капи лозоваче. Он такође славу неће славити као претходних година, па нам се чини да можемо да закључимо да ширењу вируса на Умци неће погодовати овај вид окупљања - јер га неће ни бити.
„Обележићемо славу само у кругу породице, нас четворо, петоро. То је искључиво због короне, а и да није било короне, ове године би било тако јер сам изгубио брата. Сматрам да је корона нешто што је још непознато. У породици се искључиво придржавамо онога што прописује Кризни штаб. Мислим да све оно што причају други нема никакву основу“, сматра Радовановић.
Нема гужва у печењарама
Нада Терзић са кесама у рукама и погледом изнад маске потврђује да славу ове године неће славити као раније.
„Свети Никола ми је слава, али нећу славити. Мислим, славићу у кругу породице, али госте нећу имати. Ипак треба водити рачуна. Видите да ја и напољу носим маску, а камоли у превозу и у затвореном. А то не поштују сви, поготово средњошколци и млади. Вероватно се ми старији више плашимо“, изговара Нада кроз смех.
И печењаре потврђују изјаве мештана Умке, па нам из једне кажу да је за Михољдан поручено најмање меса у њиховој историји. Како тврде, и они који су поручивали печење куповали су по пар килограма:
„Све је то на мању количину, јер људи углавном не славе. Обично се обележава породично, са мање људи, тако да је самим тим и знатно мања потражња“.
