Свет је већ темељно уздрман пандемијом вируса Ковид-19, за кога још не знамо ни одакле је тачно дошао ни када ће и како престати да се шири.
И већ је довољно алармиран узајамним америчко-кинеским оптужбама да је вирус побегао из лабораторије у Вухану, односно, да га је у Вухан, на Светске војне игре прошлог октобра, „донела“ војска САД, као што је устврдио портпарол кинеског Министарства спољних послова Лиђијан Жао. А споменута препорука руског Савета безбедности, која полази од разумевања да епидемије вештачких вируса јесу стварна опасност, представља забрињавајући доказ да смо, из поља теорија завере и пропагандног рата, већ предубоко закорачили у реалну могућност вођења правог биолошког рата.
Питање Сергеја Лаврова
Па се утолико релевантнијим чини и питање које је, у мају ове године, поставио руски шеф дипломатије Сергеј Лавров: „Какве циљеве САД настоје да постигну својим лабораторијама за биолошка истраживања (...) густо формираним дуж граница Руске Федерације?“
Кинески „Глобал тајмс“ нуди свој одговор на то што „САД игноришу руску забринутост због америчких лабораторија у суседним земљама као што су Украјина и Грузија“. „Разлог је једноставан“, уверен је кинески лист: „Сједињене Државе крију свој програм биолошког оружја“.
И зато износи захтев да се, уз инспекцију истраживачке лабораторије у Вухану, инспекцији подвргне и лабораторија у Форт Детрику у Мериленду, главни центар америчке војске за истраживање заразних болести. У коме је, према писању „Њујорк тајмса“ с почетка августа прошле године, „због безбедносних разлога обустављено испитивање смртоносних патогена“...
Систематско прикупљање узорака ДНК
Шта се тачно догодило у Форт Детрику, и шта се све заправо тамо испитује, остало је неразјашњено. Баш као што је, пре три године, остала неразјашњена и права сврха бизарног пројекта америчког Ратног ваздухопловства у коме су, широм Русије, прикупљани ДНК узорци етничких Руса; ово уз напомену организатора пројекта да узорци из Украјине неће бити узети у разматрање.
„Они то раде с циљем и професионално. Али, зашто то раде?“, упитао је јавно тада Владимир Путин. А часопис „Ерфорс тајмс“ донео је после тога текст под насловом „Како је истраживачки пројекат Пентагона уверио Владимира Путина да се биолошки рат приближава“...
Да ли је заиста биолошки рат све ближи? Зашто Савет безбедности Русије упозорава на могућност избијања епидемије вештачких вируса? И како елиминисати ову претњу по будућност човечанства?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили војни аналитичар Љубан Каран и новинар Ђуро Билбија.
Опомена из Русије
„Упозорење Савета безбедности Руске Федерације, о могућим епидемијама вештачки створених вируса, треба схватити крајње озбиљно“, сматра Ђуро Билбија, и подсећа да је француски вирусолог и нобеловац Лик Монтање и за Ковид-19 устврдио да није природан већ да је направљен у лабораторији.
Јавни позив који је упућен из савета на чијем је челу Николај Патрушев „треба читати као опомену да се не посеже за вирусима као оружју“, тумачи Љубан Каран.
„Јер, ако је један вирус способан да начини оволико штете, и економске и сваке друге, шта би се тек догодило ако би сви отворили своја складишта различитих патогених материја? Ово је покушај руског руководства да својим противницима поручи да је крајње време да се зауставе. У исту сврху је руска одбрамбена доктрина већ измењена, у делу у коме каже да ће нуклеарно оружје бити употребљено за одбрану у случају напада оружјем за масовно уништење, што обухвата и биолошко оружје“.
Америчко противљење
А разлога за озбиљну забринутост има утолико више што Сједињене Државе, за разлику од свих осталих, одбијају да свој биолошки програм учине транспарентним.
О томе је у мају ове године говорио и Сергеј Лавров: „Већ скоро 20 година, Русија и већина других земаља, укључујући Кину, позивају на успостављање верификационог механизма којим ће се проверавати да ли државе поштују обавезу да не праве биолошко оружје. Сједињене Државе су безмало једине које се противе овој иницијативи. Ескалирале су тензије око овог питања, а неспремност Вашингтона да обезбеди транспарентност својих војних биолошких активности у различитим деловима света подстиче питање шта се заиста тамо догађа и какви су стварни циљеви“.
„Уколико би дозволили инспекције својих лабораторија, Американци би сами себе раскринкали“, коментарише Ђуро Билбија, и указује да постоји очигледна паралела између тајних америчких затвора широм света и лабораторија за биолошка испитивања које су направили далеко од својих граница: „Тамо, где не подлежу никаквим правилима нити контроли, Американци могу да раде оно што, због америчких закона, на свом тлу не би смели да раде. Иначе им те лабораторије, баш као ни затвори попут Гвантанама и Абу Граиба, не би ни били потребни“.
„Ако немају лоше намере, зашто се плаше онога што би могло да буде откривено у њиховим лабораторијама? Ако је циљ тих истраживања да се заштити светска популација, једино би логично било да своја сазнања и информације о ономе што раде у тим лабораторијама нуде једни другима, уместо што то крију“, наглашава Љубан Каран.
Ракете и лабораторије
Нарочиту пажњу привлачи пак податак да су се ове тајновите америчке лабораторије за биолошка истраживања намножиле у непосредном окружењу Русије.
О томе је 17. априла ове године говорила и портпаролка руског Министарства иностраних послова Марија Захарова која је, указујући на „све веће биолошко присуство САД у бившим совјетским републикама“, открила и да, примера ради, „Ричард Лугар центар за испитивање јавног здравља“ у Тбилисију у Грузији представља „званични део глобалног система америчке војске за контролу инфективних болести“. Уз напомену која је, незаслужено, изазвала недовољно пажње: „Не можемо да искључимо могућност да такве лабораторије у трећим земљама Американци користе за развој и модификацију различитих патогених агенаса, па и за војне сврхе“.
„Америка, преко НАТО-а, покушава да изврши притисак на Русију у свим сферама — економским санкцијама, распоређивањем трупа и ракетних система којима се она окружује, а сада видимо да са конвенционалним снагама дуж граница Русије иду и ове лабораторије за биолошка истраживања“, примећује Љубан Каран.
„Током претходне три године из Пентагоновог буџета у ову сврху потрошено је око милијарду долара“, додаје Ђуро Билбија, и скреће пажњу да се, уз Русију, „лабораторијама у Таџикистану и Узбекистану истовремено 'циља' и Кина. То је појас из кога ће се ратовати биолошки ако, не дај Боже, до тога заиста и дође. Зато су ове лабораторије, каквих има више десетина, и формиране управо на овим просторима, а не на територијама других сателитских и послушних држава, као што су Румунија или Бугарска на пример, које су удаљеније од граница Русије“.
„Јасно је да Русија то не може мирно да посматра, и принуђена је да и сама предузме одређене мере. Избацивањем двеју вакцина против Ковида-19, пре него што је Запад у томе успео, показала је да и те како поседује потенцијале за ову врсту истраживања,“ напомиње Љубан Каран, и закључује упозорењем: „Трка у биолошком наоружању, ако би до ње дошло, има потенцијал да доведе до тоталног уништења човечанства. Јер, биолошки рат до сада није вођен не зато што није ефикасан, већ зато што је исувише ефикасан“.
Прочитајте још:
