Он је на Фејсбуку написао да су косовски Срби и представници СПЦ, која на овом простору поседује вредну баштину, искључени из дијалога, као да на КиМ живе само Албанци, а да Срби живе само у централној Србији.
Оцењује и да су покушаји да се баштина СПЦ негира као српска и прогласи за косовску, директна последица стратегије албанизације целокупне баштине на КиМ.
Напомиње да не жели да обесхрабрује културну сарадњу између косовских Албанаца и Срба, али додаје да поред лепих изјава у Београду, ниједна организација косовских Албанаца није се оградила од систематске дискриминације према баштини СПЦ и српског народа која се годинама спроводи на очиглед свих на Косову.
Једино ко званично реагује су међународне институције и амбасадори земаља Квинте, подсетио је Јањић.
„Иако се на овом скупу наводно критикује политизација баштине, промоцијом идеје „косовске баштине“, ствара се још већа подела и промовише нови политички концепт баштине, који суштински релативизује њен идентитет и историју, која је обимно документована у историјском и архивском материјалу од средњег века наовамо“, сматра Јањић.
Зато, наводи он, може да се говори искључиво о „баштини на Косову“, јер постоје српска, албанска, османска (турска) и друге баштине, као и традиције различитих заједница који живе на простору КиМ, које треба да буду поштоване од стране свих грађана и целог друштва као опште културно наслеђе, преноси Танјуг.
Он је рекао да су након 20 послератних година уништавања светиња СПЦ и континуираног дискриминаторског односа, који није заустављен ни законима проистеклим из Ахтисаријевог плана, неопходни и нови, специјални модели заштите уз међународне гаранције.
„Све то захтева јаче мере институционалне заштите и физичке безбедности светиња СПЦ које су више пута оружано нападане након завршетка оружаног конфликта, а многе још леже у рушевинама необновљене или само делимично обновљене“, наводи Јањић.
СПЦ, истиче, остаје на чврстој позицији да питање дугорочног очувања српске баштине, посебно светиња СПЦ на КИМ треба решавати у правцу додатних елемената институционалне заштите наше баштине, коју све чешће угрожавају саме косовске институције, игнорисањем закона и судских одлука.
„Зато питање српске православне баштине на КиМ треба да буде званично отворено у Бриселском дијалогу (независно од политичког тока преговора), уз обавезно учешће представника СПЦ, нарочито са овог простора где, како је оценио, имамо непосредно искуство у овим проблемима“, закључио је.
Прочитајте још:
