„Урбано пчеларство“ није новост. Оно има корен у 19. веку, у Паризу, где су у Луксембуршкој башти постављене прве кошнице, а у том граду је основана и прва пчеларска школа.
Дарио и Давид, студенти Пољопривредног факултета у Београду и власници фирме „Мад Мед“ свој први пчелињак поставили су у Орашцу 2017, а ове године решили су да се опробају у „урбаном пчеларству“, па су крајем лета кошнице донели и у Београд. На тај потез одлучили су се због појединих предности које град има у односу на село, када је у питању узгој пчела.
Милион пчела на Дорћолу
Како кажу, број биљака које пчеле посећују током сезоне много је већи у граду него у руралним срединама, због чега су градске пчеле продуктивније и здравије. У Београду има више од 200 врста и цветају од априла до септембра, па пчеле константно доносе нектар и полен.
„У сеоској средини, у интензивној пољопривреди и производњи, углавном су заступљене монокултуре, па те пчеле имају само једну пашу током сезоне, а након тога оне немају шта да једу нити које цветове да обилазе. То није добро за њих, јер онда морамо да их прихрањујемо, чувамо, дајемо шећер, а све то утиче на њихов имунитет“, предочава Давид за Спутњик.
Браћа Мардешић кажу да градски амбијент пчелама не шкоди претерано, јер оне током јесени и зиме, када је у Београду загађење највеће, мирују у кошницама. Током сезоне, на пролеће и лето, загађење у главном граду је знатно мање, па тврде да ће мед бити квалитетан.
„Још једна разлика између града и села је то што у граду нема директних загађивача, тј. највећег непријатеља пчела – пестицида. Немамо никотиноиде, који највише сметају пчелама, не само у Србији, већ и у целом свету. ЕУ их је забранила, цео свет иде ка томe и надамо се да ће их скроз избацити из употребе“, истакао је Давид.
Дарио и Давид очекују да за годину дана по кошници добију око 20 килограма београдског ливадског меда, што је изнад просека у Србији. Поред ливадског, они праве и багремов и липов мед са Фрушке горе, као и ливадски мед са додацима – цејлонским циметом, морингом и наном и ђумбиром.
Кошнице као лек
Осим производње меда, план им је и да на простору „Житомлина“ поставе и прву „Апи комору“ у Београду, која иначе служи за лечење пчелињим производима, претежно за инхалирање ваздуха из кошнице, а поготово је погодна за оне који имају дисајне проблеме.
„Правићемо и разне експерименте помоћу којих ћемо видети како пчеле могу да побољшају здравствено стање врло тешких пацијената и користићемо ’Апи терапију‘ као што је цео свет користи“, каже Давид.
„Пчеле добродошле у Београд“
До подручја за кошнице браћа су дошла тако што су на Светски дан пчела 20. маја, заједно са Београским удружењем пчелара, покренули акцију за очување пчела и „урбаног пчеларства“ под називом „Пчеле добродошле у Београд“, након чега им се обратила управа „Житомлина“ и дала им свој простор на коришћење.
Давид је указао на то да годишње у целом свету нестане најмање 30 одсто популације пчела и позвао све друштвено одговорне компаније да се акцији прикључе и помогну пчелама и пчеларима, а заузврат ће добијати мед за своје потребе.
„Сви знамо да су заслужне за сваки трећи залогај који конзумирамо. Без њих дефинитивно неће бити живота, нећемо имати чиме да се хранимо и све остало ће бити много мањи проблем. Зато је циљ ове акције да пробудимо свест грађана, да им кажемо да нису толико опасне, да нам неће улетати у станове и нападати нас“, напомиње Давид.
Београдско удружење пчелара ове године је на Кошутњаку направило азил за све пчеле које су током сезоне ухватили у граду, а које не би успеле да саме опстану.
Прочитајте још:
