Проблематично подручје је падина фјорда Бари Арм, одакле се види популарна маршрута крстарења. Клизишта на планини у близини ледника Бари започела су почетком прошлог века. Пре десет година ови процеси су се веома убрзали. Ове године проблем је откривен помоћу сателитских фотографија, наводи лист.
Ако клизиште удари у фјорд, талас би могао да погоди бродове у околини, достигне висину од стотинак метара и поплави популарно туристичко одредиште, град Витир.
Раније ове године 14 геолога упозорило је да је велики цунами могућ у року од годину дана, а највероватнији у наредних 20 година.
Током 2015. године догодило се слично клизиште које је такође било активно деценијама и изазвало цунами који је посекао шуму на 193 метра уз падине фјорда Тан на Аљасци.
„Када се клима промени, природи је потребно време да се прилагоди. Ако се глечер повуче врло брзо, околне падине може да ухвати ‘неспремне’ и оне ће се урушити“, каже геолог Бретвуд Хигман, који је радио на истраживању фјордова Тан и Бари Арме.
Након испитивања сателитских фотографија које су настале током 30 година, геолог Ерин Бесет-Киртон је открила да су се одрони у планинама Свети Илија и у Заливу глечера на Аљасци догодили током најтоплијих година. Према њеним речима, научници нису добро упућени у механизам клизишта.
„Знамо за повезаност, али још увек нисмо проучили покретачку снагу“, објаснила је.
Током прошлог века десет од 14 највиших забележених цунамија догодило се у леденим планинским регионима. Клизиште у заливу Литуја на Аљасци је 1958. године створило талас од 524 метра, највиши икад забележен. Током земљотреса на Аљасци 1964. године, већина смртних случајева настала је услед ових природних катастрофа изазваних подводним клизиштима.
Стручњаци се надају да ће сензорима предвидети када ће склизнути падине на најопаснијим локацијама и да ће моћи да забележе суптилније промене које могу наговештавати клизишта.
Прочитајте још:
