Његош после Исуса и Јова
Да с разлогом слови за мајстора стрипског цртежа, Геза Штетет потврдио је стриповима „Исус, реч Божја“ и „Књига о Јову“, као и недавно објављеном књигом у којој је - пратећи од речи до речи стихове Његошевог спева - оловком и тушем оживео чувене јунаке „Горског вијенца“. На 140 страница, захваљујући сугестивном и снажном цртежу, из прошлости израњају „лица“ Владике Данила, Игумана Стефана, Вука Мандушића...
Геза, који каже да његово име на турском значи победник, за Спутњик открива како је успео да и после оваквог сложеног посла пуног изазова и ризика, остане на висини свог имена: да остане победник.
„Тај победник у мени је сам Исус Христ. Пре него што сам почео да читам Библију и све док нисам у свом животу упознао Исуса, био сам „непобедник“, губитник. Али, од тренутка кад сам то спознао почео сам другачије да размишљам и да у свом животу уочавам промене. Увидео сам да мој таленат треба да искористим да славим бога и тако се родила мисао да нацртам причу о Исусу. У жељи да то урадим на прави начин почео сам од Старог завета, јер је то увод у причу о Исусу, објашњење зашто је дошао. Тек кад је све то сазрело у мени приступио сам раду. 'Исус, реч божја' је стрип рађен с намером да буде нека врста умањене целе Библије“ каже Штетет, коме су управо стрипови о Исусу и Јову обезбедили статус специјалисте за духовни стрип. Његовом мајсторском низу треба додати и у стрип управо ових дана преточено друго Његошево дело – спев „Луча микоркозма“.
У стрипу и „Луча микрокозма“
„Сваку књижевност можете преточити у слике, али то није нимало једноставно“, открива Геза. „Сигурно се не бих усудио да радим „Лучу“ да не познајем добро Библију. Али и „ Луча“ је била лакша за рад у односу на „Горски вијенац“, пре свега због мноштва ликова које је требало нацртати“, објашњава Штетет.
На 140 страница пред читаоцима се нижу цртежи познатих књижевних јунака којима је сам Његош одредио карактере и темперамент. На питање да ли их је цртао тако што је „само“ вукао линије по Његошевим сликама, Геза каже:
„За Данила сам позајмио Његошев лик, јер верујем да су као духовници слични, пате исту патњу због свог народа, православља... Али сам, такође, пуно ликова преузео из стварности, из јавног и политичког живота, па је тако „мој“ Мандушић Паја Вуисић, а Вук Мићуновић – Вук Драшковић. Чак сам убацио и свој лик, ја сам један од Стефана... Морао сам се везати за живе људе.“
Наш саговорник каже да је посебан изазов био цртати женске ликове од којих је један од најснажнијих Сестра Батрићева.
„Њен лик сам позајмио од моје супруге кад је била млада“, открива Геза уз објашњење да кад наиђе стваралачки талас цртач нема много избора.
Ускоро Нушићеви „Хајдуци“
„У тим тренуцима цртате оно прво чега се сетите и можда је баш то најбоље. Ја сам и овде тако поступио и по реакцијама бих рекао да је испало добро. Надам се да би и Његош био задовољан да их види овако нацртане“, каже Геза и одмах додаје да тек сад увиђа и то да у књизи има много грешака које би волео да исправи у следећем издању.
„Ту је пуно ликова, пуно кнезова, све то треба довести на право место. За разлику од „Луче“ ово је реалистичан цртеж, стања у којима су неки јунаци су психички тешка, ту је и сукоб између ислама и православља“, подсећа стрип цртач Штетет.
Он открива и да се међу женским ликовима нашао и један из његове прошлости.
„Девојка коју спомиње Турчин у једном делу, нацртао сам преко целе странице. Тек кад сам је завршио и урадио тушем видео сам да је то девојка коју сам некад волео... Ето, колико је несвесно и свесно снажно повезано.“
Од давнашњег сна да наше књижевне класике преточи у стрип, Геза, каже, не одустаје. Тај сан започиње Нушићем:
„Започео сам рад на Нушићевим „Хајдуцима“, јер то је право дело за нашу децу. Нушић је светска класа, увек актуелан, непревазиђен. Оно што је написао у „Хајдуцима“ послужило је и Ћопићу и многим другим да праве сличне приче, као што су „Орлови рано лете“, „Дружина Пере Квржице“, „Сињи галеб“... Све је то изашло из Нушићевих „Хајдука“, сматра Геза и додаје:
„Французи и Белгијанци су преточили читаву њихову књижевност у стрип, макар и на четири стране. Ја сам захваљујући „Кекецу“ који их је објављивао заволео и Бен Хура и Робина Худа и многе друге. А то је најбољи вид васпитања – кад вас истовремено и едукују и забаве“, закључује Геза Штетет.
