Турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да је време да се разговара о реалном предлогу решења „две државе“ на подељеном Кипру. Он сматра да текући разговори нису одрживи и да се, како је рекао, не може постићи резултат након преговарачког процеса који траје више од пола века.
На Ердоганов ред дошла и два Кипра
Лалић каже за Спутњик да се овај потез могао очекивати непосредно након председничких избора на северу Кипра, где су тамошњи Турци прогласили своју државу. На изборима је победио Ерсин Татар, досадашњи премијер који је веома близак Ердогану и Влади у Анкари.
„Ердоган је заправо успео да елиминише досадашњег председника Мустафу Акинџија, који се залагао за коректан однос са Анкаром и није аминовао све што му Ердоган каже. Турски председник заправо покушава да исцрта нове границе, иако се томе противе и приобалне земље, не само Република Кипар, која је чланица Европске уније и Уједињених нација, већ и Израел, Египат и Грчка“, објашњава Лалић.
Подела на Медитерану
Он подсећа да је Ердоган прошле године успео да направи поделу у Медитерану са Либијом, односно владом у Триполију, али је Кипар велики проблем, зато што Турци тамо немају своју државу.
Турска је непосредно пре Ердоганове изјаве о „две државе на Кипру“ потврдила да ће до 4. новембра наставити са сеизмолошким истраживањима фосилних горива у спорним водама источног Медитерана и тако додатно загрејала тензије у региону.
Војислав Лалић каже да се овај потез савршено уклапа и у Ердоганове покушаје да се наметне као човек који је заштитник муслимана, њихов предводник свуда у свету.
„То је показао не само на Кипру, већ и у Нагорно-Карабаху, у Кини, на Балкану, тако да овај његов потез заиста није дошао случајно. Биће посебно занимљиво гледати како ће се према овом предлогу поставити Европска унија и Уједињене Нације“, каже овај спољнополитички коментатор и додаје да верује да ће изјава сигурно наићи на критике у Бриселу и Њујорку.
Пола века преговора
Преговори о поновном уједињењу Кипра, који је подељен 1974. године после турске интервенције, воде се већ деценијама, али нису много одмакли од почетка.
Последњи преговори су прекинути пре две године, јер је грчка страна тражила да Турска повуче своју војску са севера Кипра, око 35 хиљада војника, што је Ердоган одбацио.
Лалић сматра да његове потезе треба сагледавати у ширем оквиру, јер се у последње време суочава са проблемима у земљи. На прошлогодишњим локалним изборима је изгубио водеће градове, Истанбул, Анкару и Измир, што му је тешко пало, јер је и сам уочи избора рекао да онај ко победи у Истанбулу, влада Турском.
Излет у Варошу
„Ердоган се у међувремену суочио и са опозицијом у сопственим редовима, што раније није био случај. Два позната дисидента, укључујући и премијера Давутоглуа, напустили су га и основали своје странке. Он на овај начин заправо покушава да привуче гласове националиста за изборе који се одржавају за две године. Опозиција покушава да се избори за расписивање ванредних избора, које ће Ердоган сигурно покушавати да одложи, јер му садашња ситуација не иде на руку.“
Раније овог месеца Северни Кипар је делимично отворио град Варошу, напуштено одмаралиште ограђено „ни на чијој земљи“ након турске инвазије 1974. године. Потез су критиковале Сједињене Америчке Државе, Грчка и кипарски Грци.
Ердоган, који је рекао да ће посетити Северни Кипар 15. новембра, изјавио је да жели да иде на излет у Варошу.
