Научници из Европске установе за синхротронско зрачење (ЕСРФ) у Греноблу и са Универзитета Копенхаген успели су да открију какво мастило је коришћено за писање по овом папирусу.
Они су користили модерно рендгенско снимање како би проучили црвено и црно мастило на папирусу из библиотеке у старом граду Тебтунису.
„Користећи технологију 21. века како бисмо открили скривене тајне староегипатске технологије, покушали смо да одговоримо на питања о пореклу писања“, каже Марин Коте, научница у ЕСРФ и учесница тима који је обавио истраживање.
Они су открили да су стари Египћани користили олово не да би обојили мастило, већ да би се оно брже сушило и задржало на папирусу.
„Чињеница да олово није додавано као пигмент, већ као елемент за сушење указује да су Египћани имали комплексан рецепт за мастило и да није могао свако да га прави“, каже Томас Кристијансен, египтолог са Универзитета Копенхаген.
Пракса старих Египћана подудара се са открићем које се појавило у доба Ренесансе, у 15. веку у Европи. Тада су сликари, који су поново почели да користе технику уља на платну, користили оловне примесе како би се она брже сушила.
