Владика Амфилохије био је у хијерархији СПЦ други човек после патријарха Иринеја, а својим порукама и појавом деценијама никога није остављао равнодушним.
Био је поштован и вољен.
До последњег дана се борио за Митрополију и за Српску цркву у Црној Гори, за Косово и Метохију у саставу Србије, за очување српског идентитета и достојанство Срба и Црногороца православаца у Црној Гори.
Био је против распада Југославије и заговарао је уједињење српских територија.
Амфилохије припада оној групи православних свештеника који није признавао легитимност Црногорске православне цркве, али ни постојање Црногораца као нације, засебне од Срба.
Противио се, јавно, и самосталности Црне Горе и приступању те земље НАТО пакту, док је признање једнострано проглашене косовске независности од Подгорице назвао издајом.
Бистре памети и оштрог језика, митрполит, који је поседовао највише теолошко и филозофско образовање, није се повлачио пред ауторитетима.
Рођен је 7. јануара 1938. године у засеоку Бара Радовића, у Доњој Морачи код Колашина.
Дипломирао је на Богословском факултету у Београду, а пет година касније се замонашио и узео име Амфилохије (у преводу два вода војске).
Постдипломске студије је похађао у Берну и Риму, а докторску дисертацију је одбранио у Атини.
Од 1991. године је митрополит црногорско-приморско-скендеријско-брдски-зетски и егзарх пећког трона.
Говорио је руски, грчки, италијански, немачки и француски језик.
Имао је добре и интензивне контакте са актуелним папом Фрањом, а на Цетињу је угостио патријарха московског и целе Русије Кирила и свог друга и пријатеља са студија патрјарха васељенског.
Прочитајте још:
