„У петак 30. октобра 2020 године у 8.20 часова, у Клиничко болничком центру Црне Горе, после примања свете тајне причешћа, упокојио се у Господу високопреосвећени архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски и егзарх светога трона пећкога г. Амфилохије“, објављено је на сајту.
Наводе да ће о свим другим детаљима у вези са сахраном високопреосвећеног митрополита јавност ће бити ускоро обавештена.
Вјечан спомен и царство небеско!
Амфилохије је био дугогодишњи митрополит црногорско-приморски, а раније и епископ банатски (1985—1990).
Рођен је као Ристо Радовић, син Ћира и Милеве Радовић, на Божић 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду. На Богословском факултету СПЦ у Београду дипломирао је 1962. године. Поред теолошких наука, на Филозофском факултету у Београду, студирао је класичну филологију. Постдипломске студије наставља у Берну и Риму. Одатле прелази у Атину, у којој, за вријеме седмогодишњег боравка, поред свакодневне парохијске службе, докторира, а тезу, коју пише на грчком језику, о Светом Григорију Палами, брани уз највишу оцјену. Потом, годину дана проводи на Светој гори, а онда је позван да предаје на Руском православном институту „Свети Сергије“ у Паризу од 1974. до 1976, гдје уз осталих пет језика које је савладао, усавршава и француски језик.
Замонашио се 1967. у Грчкој, где је потом 21. јула 1968. постао јеромонах.
По повратку у Београд је изабран за декана Богословског факултета и ванредног професора, да би крајем 1985. рукоположен је за епископа банатског са седиштем у Вршцу, одакле је уочи Божића 1991. године дошао на Цетиње када бива устоличен за митрополита црногорско-приморско-скендеријско-брдско-зетског и егзарха пећког трона, преузевши титулу којом се пре њега служио владика Василије.
Покренуо је 1992. гласило „Светигора“, као и широку издавачку активност. Током 1998. покренуо је и Радио Светигора.
Предавао је на Богословском факултету Универзитета у Београду од 1980. до 2005, када се повукао због обавеза. Поред теологије и филозофије, бавио се есејистиком и преводилаштвом. Подстакао је обнову и подизање великог броја цркава и манастира. Године 1996. је уредио зборник Јагње Божије и звијер из бездана, у коме се излаже православна филозофија рата. По први пут у историји, МЦП су 1993. посјетила два најистакнутија патријарха, цариградски и руски. Те исте године по први пут је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве одржан у Митрополији црногорско-приморској.
Након хоспитализације патријарха Павла 13. новембра 2007. године, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је одлучио да привремено пренесе дужности патријарха српског на Свети архијерејски синод Српске православне цркве на челу са Амфилохијем, као замјеником патријарха. Након смрти патријарха Павла, 15. новембра 2009, на ванредној седници Светог архијерејског синода изабран је за мјестобљуститеља патријарашког трона.
Одлуком Светог архијерејског синода од 21. маја 2010, именован је за администратора Епархије рашко-призренске, а престао је то бити 26. децембра 2010. године након увођења епископа липљанског Теодосија у трон епископа рашко-призренских. На редовном мајском засиједању Светог архијерејског сабора одржаном у од 17. до 26. маја, Амфилохије је именован за администратора новоосноване Епархије буеносајреске.
Амфилохије је био други по рангу међу епископима у хијерархији СПЦ, одмах након патријарха српског. Фебруара 2012. добио је почасни докторат Института Светог Сергија у Паризу.
Прочитајте још:
