Зашто се и даље не усуђујемо да кажемо – отишао је један старац?
Одговора на ово питање има много. Један од њих је онај који представља уверење жена широм света, различите доби и афинитета по ком Конери поседује нешто што не стари.
Незгодно је, такође, најзгоднијег или бар најшмекерскијег тајног агента светског филма, после свих авантура у којима је показао нереалну спретност, брзину и храброст, одједном прогласити пензионером и припадником генерације „треће доба“.
Ту је и титула „сер“ добијена после дугих већања, кажу тек из трећег пута, будући да је Шкот био тврда глава у којој је до самог краја куцала мисао о независној Шкотској. Динамика тог активизма по којем је био познат и који је демонстрирао обучен у шкотски килт или бодрећи Ендија Мареја на трибинама, свеједно - давао је Конерију посебну врсту живости и витализма.
Коначно, један деведестједногодишњи старац својевремено је два пута (у позним годинама) биран за најсексипилнијег мушкарца на свету!
Седокоси Конери, тај стари прекаљени филмски вук до ногу је тако потукао све холивудске лепотане, набилдоване шмекере, у елитним школама обучене глумце, потврдивши да су жене ипак у праву.
Остаће упамћено да је актер филмова о Краљу Артуру и Робину Худу био и несуђени Гандалф из „Господара прстенова“, на жалост свих љубитеља Толкинове екранизоавне саге.
Памтићемо и како је упркос набораном челу био достојан партнер младој лепотици Кетрин Зити Џонс. О томе да је позајмивши лице јунаку Ековог ремек-дела филм „Име руже“ учинио достојним романа – да и не говоримо.
Шон Конери можда и јесте неко ко је у дубокој старости напустио свет, али је том свету, попут завештања, оставио своју непоновљиву енергију и таленат, шарм и јединственост, истрајност у уверењима, све оно због чега смо га поштовали и волели. Био је једноставно оригинал. А у свету који се све ређе може подичити таквима, Шон Конери остаје вечан. Као дијаманти.
