Мићовић, који је иначе и брат владике будимљанског-никшићког Јоаникија, то је написао у име Српског покрета „Његош“ и Књижевног друштва „Његош“ на чијем је челу. Његов текст преносимо у целини.
„За човјека какав је био Митрополит Амфилохије, може се рећи: и кад се упокоји – отишао је од нас, али је остао у нама, и међу нама. Његово духовно присуство наситило је наше вријеме, наш живот, наш разговор, и то присуство, његов одлазак, као да појачава. Иако се упокојио, нико не вјерује да је умро, иако је умро, сви вјерују да ће у Богу живјети.
На столици Светог Петра Цетињског и Ловћенског Тајновидца, још је дубље упознао ове Прометеје духа који држе Црну Гору и српски род. Кроз њих је упознао Црногорце који „раде што знају, а не знају шта раде“, и оне „које чувају друге од себе, и себе од других“.
Написао је житије и службу светом владици, пјеснику и господару Црне Горе, Петру II Петровићу Његошу, ловћенском тајновицу, и сјединио се у духу са њим, бесмртном искром, коју Бог даје човјеку, да га не прогутају адске силе у свијету, већ Њом да види свог дародавца, Бога живога, и разгледа смисао човјековог живота на земљи.
Митрополит Амфилохије, служећи Богу живоме, борио се за његошевску Црну Гору. Био је покровитељ Српског покрета Његош, и саоснивач Књижевног друштва Његош.
Очекујемо његово покровитељство и с неба.
Вјечан Ти спомен, слава и хвала, Владико!“
Прочитајте још:
- Испуњена последња митрополитова жеља: Покрила га земља са Косова, Мораче и Јасеновца
- Потресан говор Матије Бећковића: Срећан пут, кажемо ми, а небеса узвраћају: Добродошао Амфилохије!
- Патријарх Иринеј: Нек се испуни аманет митрополита - да се обнови капела на Ловћену
