Шта ће бити са нама када север опет постане југ

CC0 / / Компас
Компас - Sputnik Србија
Пратите нас
Звучи невероватно, али Земљини полови током историје наше планете мењали су места сваких 200.000 до 300.000 година. Међутим, већ око 750.000 година није било замене, а стручњаци мисле да би се обртање полова могло догодити у нашој скоријој будућности.

Земљини магнетни полови неколико пута су током историје наше планете мењали своја места. Време за наредну смену је одавно прошло, али научници су успели да сачине најдетаљнији преглед збивања током последње замене.

Колико за сада знамо, у самом срцу Земље се налази језгро од усијаног метала које својим кретањем ствара електрични набој који производи магнетно поље. Оријентација у простору је само једна од предности које имамо захваљујући овом магнетном пољу. Оно нас, пре свега штити од сунчевог зрачења. Без њега, као ни без воде и атмосфере, живот на Земљи не би био могућ, преноси РТС.

Али поларитет који ствара наше магнетно поље није универзална константа, као што ни Земљино магнетно поље није увек исте јачине.

Пре отприлике 40.000 година полови су кренули да замене места, али су се ипак вратили на стару позицију. Америчка свемирска агенција НАСА направила је детаљну илустрацију која приказује огромне поремећаје који су настали током тог неуспелог преокрета.

Не знамо много о последицама које ће такав преокрет изазвати, осим да ће нам игла на компасу показати да је север југ, а југ север. Нова истраживања покушавају да осветле геофизичке промене које ће настати уколико дође до обртања полова.

Студија коју су урадили научници из Јапанског националног института за поларна истраживања открива да је магнетно поље постало нестабилно најмање 10.000 година пре него што се одиграла последња промена, а да је за цео преокрет требало најмање 20.000 година.

Померање полова се догађа постепено већ деценијама. Северни пол се последњих година помера у просеку за 64 километра годишње.

Иако ово представља значајно убрзање у односу на почетак 20. века када се померање одвијало у просеку за 16 километара годишње, научници тврде да нема разлога за бригу.

Истраживачки тим је ове закључке изнео после обимног прикупљања узорака и палео и магнетних анализа стена. Како један од учесника овог истраживачког пројекта, Ијуки Ханеда, наводи: „Наши подаци су једни од најдетаљнијих палеомагнетних записа из периода геомагнетног преокрета, и нуде детаљан увид у механизам тог преокрета“.

Научници сада планирају да открију како је овај геомагнетни преокрет утицао на планктоне и биљке тако што ће проучити морске микрофосиле и узорке полена које су прикупили, али изгледа да последње обртање полова уопште није имало тако катастрофалне последице по жива бића, како се у почетку страховало. Такође, узорци леда показују да замена полова није довела до промена у Земљиној ротацији или оси, што би изазвало драстичне климатске промене.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала