Објаснио је да ће до по зато што ће Сједињене Државе вероватно усвојити значајан програм фискалних стимуланса, усмерен на подстицање економске активности, који обично доводи до већег дефицита. То би могло подстаћи инвеститоре да свој новац преусмере у сигурнију имовину као што је злато, а истовремено ће то повећати цене злата.
„Билиони долара би се додатно штампали што би на крају имало изузетно позитивне последице на злато“, рекао је, додајући: „Фискална и монетарна политика биле би готово идентичне под било којим руководством. Мислим да су разлике које се назиру више имагинарне него стварне.“
Спот злата је у августу поскупело на цену изнад 2.000 америчких долара, а последњих недеља цена је била око 1.900 америчких долара. Жути метал је пао за један проценат и данас у 9 сати ујутру по средњеевропском времену износио је 1.893 долара.
У извештају Светског савета за злато прошле недеље наводи се да је светска потражња и понуда за племенитим металом опала у прошлом кварталу због пандемије.
Растех је објаснио да ловци на злато сада троше више капитала да пронађу ново злато, а чак и када га пронађу, квалитет откривеног племенитог метала је много нижи. „Откривамо много мање злата него што га производимо“, рекао је, додајући да ћемо за једну деценију „производити 50 одсто мање злата него данас“.
Према Растеху, капитал уложен на тржиште злата иде у фондове којима се тргује на берзи или ЕТФ, где доминирају главни играчи.
С обзиром на то да ти већи играчи не откривају значајне, нове, изворе злата и да им понестаје резерви, вероватно ће бити приморани да откупе мања имена на тржишту.
Прочитајте и:
