Према речима аутора, Немци су морали да издрже ударе моћне хаубице Б-4 калибра 203 милиметара, која је у народу добила надимак „Стаљинов маљ“. Тако су је Финци називали још за време совјетско-финског рата.
Медији пишу да је Совјетски Савез производио хаубице од тридесетих година прошлог века и да је до почетка Другог светског рата имао на располагању већ преко стотине јединица тог оружја.
Без обзира на неколико неуспеха на Источном фронту током почетног периода рата, совјетска војска је имала оружје које је озбиљно забрињавало Немце. Било је лаку вући хаубицу Б-4 захваљујући гусеничном кретању. Према речима истраживача, „Стаљинов маљ“ је имао велику ватреу моћ, што је доказало ефикасност оружја зими.
Показала се и пред Финцима
Први озбиљни успеси, који су постигнути уз помоћ хаубице Б-4 тешке око 18 тона, примећени су већ током рата против Финаца у децембру 1939. године. Како пишу новинари, управо тада је СССР употребио то оружје за бомбардовање Манерхајмове линије (добила је име по финском маршалу и државнику Карлу Манерхајму), која се простирала од Финског залива до Ладожског језера.
Према речима арапских новинара, током повлачења почетком Другог светског рата на Источном фронту, Црвена армија није могла да употреби Б-4 против Немаца на прави начин. Војска је добила наређење да се повуче на исток и била је принуђена да са собом узме то оружје. Међутим, Армија је успела да употреби хаубице у неким биткама. Истраживачи пишу да су, према совјетским изворима тог времена, војници изгубили десетине наубица Б-4 и да су понекад били приморани да их остављају на бојним пољима, те су доспевале у руке немачких трупа, које су их онда користиле против совјетских војника.
После Стаљинградске битке, Немци су почели да се повлаче на Источном фронту и моћна совјетска хаубица се поново вратила на арену сукоба. Активно је учествовала у опсади и током одлучујућих борби, попут Курске битке 1943. године. Такође је имала широку примену током битке за Берлин крајем Другог светског рата.
Прочитајте још:
