Ко су наши велики изумитељи
Проналазаштво на овим просторима је постојало и пре оснивања Завода. Зато ће на изложби у Музеју науке и технике бити представљена серија постера 14 познатих српских проналазача који су својим научним и инжењерским деловањем допринели технолошком напретку Србије и света: Руђер Бошковић, Љубомир Клерић, Коста Миловановић Кока, Огњеслав Костовић, Никола Тесла, Ђорђе Станојевић, Михајло Идворски Пупин, Михаило Петровић Алас, Милутин Миланковић, Добривоје Божић, Бранко Жежељ, Бранислав Билен, Даница Гајић и Миомир Вукобратовић.
„Како у нашој земљи није било индустријске и економске снаге, наши највећи изумитељи као што су Пупин и Тесла своје су патенте реализовали у иностранству, пре свега у САД. Тек после Другог светског рата јављају се инжењери који живе и стварају у тадашњој Југославији и који патентирају изуме значајне и ван локалних оквира“, каже за Спутњик виши кустос Музеја науке и технике Саша Шепец.
Осим великана науке попут Руђера Бошковића, Ђорђа Станојевића, Миланковића, Пупина и Тесле, на списку изложених радова у Музеју науке и технике нашли су се и млађи изумитељи без чијих радова би модеран свет био незамислив.
„Бранислав Билен, на пример, био је машински инжењер који је патентирао машине које се користе у бродоградњи. Даница Гајић патентирала је ’Агростемин‘, врсту природног, односно еколошког ђубрива. Миомир Вукобратовић светско је име — он је један од пионира наше роботике“, изјављује кустос и додаје да је Вукобратовићев рад из области медицинске роботике веома значајан допринос Југославије светској медицини.
Уз изложене постере, у Музеју науке и технике могу се видети и предмети појединих изумитеља, као што су управо Вукобратовићеви „Егзоскелети“ и медицинска роботика.
„У Музеју се такође могу видети два војна патента нашег чувеног математичара Мике Аласа, ’Даљинар‘ и ’Шифрарник‘. То су патенти које је он штитио у Француској и који су коришћени у војној и дипломатској пракси“, објашњава Шепец.
Изумитељска жица нашег народа
Завод за интелектуалну својину формиран је 15. новембра 1920. године указом престолонаследника Александра I Карађорђевића о заштити индустријске својине при Министарству трговине и индустрије. Иако је први патент, „Строј за печење ракије“ казанџије Милана Т. Јовановића из Новог Сада регистрован у тадашњој Управи, био заведен првобитно у Угарској, први патент који је одобрила Управа домаћем подносиоцу био је „Сама себе љуљајућа колевка“.
„Први регистровани патенти потичу од мање познатих или непознатих људи који су покушавали да реше проблеме из свакодневног живота, довијали се, следили изумитељску жицу која их је водила до интересантних изума“, тврди кустос Музеја науке и технике и додаје да ће стогодишњицу од првог патента обележити посебном изложбом следеће године.
Осим тога што представља значајна достигнућа, ова изложба сугерише стил живота у којем се рађао геније обичног човека. Исто тако, живот и дело великих изумитеља може нас упозорити да је изумитељско стваралаштво и даље присутно — оно што недостаје јесу ресурси.
„Веза која води од идеје, преко патента, до производње нарушена је. Ретки су они који желе да инвестирају у оригиналне производе, али исто тако постоје млади људи који покушавају нешто ново, што је веома важно“, истиче Шепец.
Изложба „Наши велики изумитељи“ биће постављена у Музеју науке и технике до 9. децембра 2020. године, а у уторак 17. новембра можете пратити обележавање јубилеја Завода на Јутјуб каналу с почетком у 11.00 сати.
