Овако оштру критику коју је на рачун Савета безбедности УН упутио француски председник Емануел Макрон коментарише некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић. Макронова критика мотивисана је неравнотежом између идеалистичке слике коју је Запад створио о постхладноратовском свету и чињенице да се управо рађа нова слика света, а у његовим речима осећају се примесе деголизма, наводи саговорник Спутњика.
Готово тачно годину дана пошто је прогласио „мождану смрт“ НАТО-а, француски председник Емануел Макрон оштро је критиковао Савет безбедности УН, назвавши га бескорисним органом који се не сналази са постављеним задацима.
Макрон — весник новог преуређења света
Док са једне стране Запад и даље гаји идиличну слику света насталу после Хладног рата, са друге се ствара нови свет. Са том чињеницом суочио се француски председник, када је позвао на преуређење Савета безбедности, коментарише Јовановић.
Чињеница је да се свет мења, да буја од нових ослонаца моћи — нова слика света отворила је нове теме — политичке, економске, здравствене, војне, а тражи нови поглед на свет, који се, каже Јовановић, не може остварити инструментима из прошлости.
„Савет безбедности је створен 1945. за потребе победника у рату који су задржали право вета, чиме су показали да су ’једнакији‘ од других. Због тога га је Макрон и критиковао да није ништа урадио. С обзиром на антагонизме у њему, он ни не може ништа да уради“, сматра Јовановић.
Преуређење СБ у складу са новом сликом света тражи веома креативан, ингениозан и правичан однос према свима, додаје наш саговорник.
„То је политички капиталан посао који не може да уради ниједна земља појединачно, ни група земаља, него тражи ангажовање свих. Макронов прилаз видим као једну врсту весника тог новог ангажмана земаља према новим изазовима и новим проблемима. По њему, ми смо пред пионирским задатком преуређења света, у смислу организовања капацитета света да се суочи са новим изазовима. Из његових речи избија самостални и насилни покушај преуређења, али то би требало да буде део новог сагледавања и новог договора како решавати светске проблеме“, каже Јовановић.
Французи и Срби слични по слободном духу
Деголизма, државне идеологије коју је у Француској успоставио њен први председник након Другог светског рата генерал Шарл де Гол, Француска се, према Јовановићевим речима, никада није ослободила. Примесе деголизма појављивале су се чак и када француски званичници тога нису били свесни. Сви француски председници били су мање-више захваћени том врстом идеја потврђивања националне независности, јединства и суверенитета.
Деголистичких црта има у свим Макроновим наступима, па и у последњем, тврди наш саговорник и наводи још један пример — његовог проглашења „мождане смрти“ НАТО-а као пример индиректног супротстављања америчкој политици.
„Француски слободни дух тешко прихвата да се повинује неком вишем ауторитету. То је нешто што карактерише Французе, као што Србе карактерише љубав према слободи и независности. То је додирна тачка између нас“, објашњава Јовановић.
У својој критици Савета безбедности Макрон је подсетио да је један од главних циљева Савета безбедности стварање јаке и самосталне Европе. Међутим, ово тело, према његовим речима, показује да овај план није у стању да реши. Макрон је нагласио да је сада најважније изградити међудржавни дијалог. Само заједничким напорима силе могу доносити судбоносна решења за цео свет.
Ипак, реалност је потпуно другачија. Стање на међународној арени показује да се могућности вишестране сарадње између држава не остварују. Притом, СБ УН није у стању да понуди ништа како би се ситуација променила.
Прочитајте још:
