Он каже да је ово први случај бруталног физичког напада на Србина у неком затвору на Косову и Метохији у последњих 25 година од када се бави адвокатуром и да су услови у затворима јужне покрајине генерално јако добри.
Ипак, за Србе који на Косову у многим срединама преживљавају пакао и на слободи, то је још један круг пакла.
Он нема доказе, па не може да тврди ко је тукао његовог клијента, али не верује да су то урадили стражари.
"Поред затворске, постоји специјална служба за транспорт која обавља превоз притворених из затвора у коме издржавају меру притвора до суђења или их води на седнице апелационог већа, за то време их обезбеђује и враћа у затвор. Постоји могућност да је ово урадио неко из те службе, али није на мени да судим", каже Пантовић.
Како је Србима у затворима на Косову
У овом затвору високе безбедности, адвокат има још два клијента, Зорана Ђокића и Горана Станишића, никада се нису жалили на третман чувара и другог особља, али то не значи да немају проблема.
Углавном комуницирају међу собом, јер је језик велика баријера ако одслужујете казну у затвору код Подујева. Немају честе посете као други затвореници, јер породица мора да се пробије до села у албанском окружењу, које је од главног пута Приштина - Подујево удаљено километар и по.
"Морају да узму такси, да се возе кроз село и кроз неке њиве. Претходно морају да добију дозволу Основног суда у Приштини, од специјалног одељења које је искључиво надлежно за ратне злочине, дозволу мора да потпише судија. Такси мора да их чека два, три сата, јер их два пута детаљно претресају, чак и адвокате, а то и кошта", прича Пантовић.
Додаје да породице његових клијената не знају албански, па им није лако да се снађу у овом делу Косова и Метохије. Долазак је до сада био безбедан, али им уопште није свеједно.
Болеснима не пружају негу
У Канцеларији за Косово и Метохију потврдили су Спутњику да је ово први случај физичког напада на Србе у неком од затвора у јужној покрајини.
Било је жалби затвореника који су болесни, а није им обезбеђена адекватан нега, посебно онима са дијабетесом. Ситуацију тренутно компликује корона, посета нема, лекове је тешко доставити.
Канцеларија је у контакту са свим затвореним Србима који су отпутжени за ратне злочине током оружаних сукоба 1999. године, али и са онима које гоне из политичких разлога, министрима са Српске листе који су прогоњени због изјава.
Реч је кажу о 26 особа, има их у притвору, али и оних који већ издржавају казну. Података о Србима осуђеним за друга кривична дела, шверц, крађу, трговину дрогом или проституцију нема.
Затвори високог ризика
Адвокат Негован Шарановић, донедавни бранилац Недељка Спасојевића, једног од осумњичених у случају убиства Оливера Ивановића, свог клијента неколико пута је посетио у како каже, затвору високог ризика.
Као први проблем са којим се Срби сусрећу у правосудном систему такозваног Косова истиче чињеницу да је затвор у околини Подујева затворска јединица, те да они који нису осуђени не би уопште требало ту да бораве, већ у притворским јединицама у Гњилану и Митровици.
Каже да је на први поглед то изузетно модеран затвор, да се притвореници никада нису жалили на поступање стражара, али да је он у овом затвору имао невероватно искуство. Само зато што је пре посете отишао у банку и подигао 300 евра са рачуна. Током претреса, чувари су нашли тај новац.
"Онда су се иживљавали, понашали су се према мени као да сам криминалац, а ја сам пошао да обавим разговор са својим клијентом. У самом објекту обављен је претрес, изување, скидање каиша, претрес џепова. У џепу су ми нашли тих 300 евра, то је за њих био прекршај. Касније сам анализирао, то никакав прекршај није. Сумњали су да ћу новац да дам Недељку, а и да сам му га дао, не знам шта би се тиме постигло", каже овај адвокат.
Шарановић додаје да се стражари нису на овоме зауставили, спроведен је у полицијску станицу у Подујево.
"Али прво су ме држали у том затвору 10 сати док је дошла полиција. Такве сам стресове доживео, просто невероватно да неко може тако да се понаша", истиче Шарановић.
Тражио је премештај свог клијента у Косовску Митровицу, пре свега да би породица могла да га посећује, али и због тога што се није осећао пријатно у том окружењу.
"Што се тиче односа према Србима, вероватно је у питању анимозитет који вуче корене из прошлих времена, а највећи је проблем комуникација, односно језик. Тамо нико не прича српски, а и онај ко га зна, неће да говори српски, замислите константан боравак у таквој средини", каже Шарановић.
Притвор од 15 месеци - без зуба
Јована Филиповић, адвокат из Грачанице, наводи пример у коме су њеном клијенту ускраћена људска права. Она је бранила једног од полицајаца са севера Космета оптуженог за организовани криминал, који је ослобођен оптужби. Међутим, у притвору је био 15 месеци, без зуба.
"Човек је повадио све зубе због стоматолошке интервенције, имали смо медицинску документацију, обраћали се Суду у Приштини и управнику затвора, нису му дозволили да то реши. Човек је без иједног зуба био тамо, није имао посебан третман, мекшу храну. Јео је све што су јели и остали затвореници", каже Филиповићева.
Адвокат Дарка Тасића, већ је писао директору затвора у Подујеву и тражио да се испита случај пребијања његовог клијента који у том затвору чека даље суђење.
"Могу и да поднесем кривичну пријаву против Н. Н. извршиоца, да од Тужилаштва у Приштини тражим да спроведу истражне радње, саслушају оне који су тог дана били у смени, оне који су га возили, да покушају нешто да ураде, али од тога нема ништа", каже Љубомир Пантовић.
