Коаутори резолуције су Грузија, Немачка, САД, Велика Британија, Француска, Летонија, Литванија, Естонија и друге земље.
Резолуцију су подржале 63 земље, 85 је било уздржано, а 22 земље су биле против.
У Резолуцији се осуђује „анексија и привремена окупација“ Крима од стране Русије, а мисли се на наводно наметање руског држављанства, спровођење „незаконитих изборних кампања и гласања, измене демографског састава становништва Крима и гушење националног идентитета“.
Како тврде аутори Резолуције, Москва се наводно бави дискриминацијом становника полуострва, укључујући кримске Татаре, као и Украјинце и припаднике других етничких и верских група.
У Резолуцији се још наводи да је незаконито успостављање руске јурисдикције и администрације на Криму и од Москве се тражи да испуни међународно-правне обавезе када је реч о поштовању закона који су били на снази на Криму „пре окупације“.
Заменик руског амбасадора у УН Генадиј Кузмин окарактерисао је ове оптужбе о кршењу људских права као фантастичне инсинуације украјинске делегације.
„Могу то да поновим и на чистом украјинском – Це брехња (То је лаж)“, рекао је Кузмин.
Он је подсетио да је становништво Крима искористило право на самоопредељење, које предвиђа Повеља УН, и то кроз слободно, мирно гласање у складу са свим међународним стандардима.
„Било какве дискусије на тему присаједињења полуострва Русији су бесмислене. Република Крим и град Севастопољ су у потпуности интегрисан у политички, правни и економски систем Русије“, навео је он.
У контексту кршења људских права руски представник је подсетио да је Украјина у зиму 2015. године обуставила снабдевање електричном струјом за 575 насеља на Криму, где је живела практично половина становништва полуострва а од 2014. онемогућава снабдевање водом из Северног кримског канала одакле се обезбеђује 85 одсто воде за Крим.
Русија, с друге стране, истакао је он гарантује поштовање људских права на читавој својој територији, укључујући Крим.
Уједињење Крима и Русије
Крим се ујединио с Русијом после одржаног референдума у марту 2014. године након државног удара у Украјини, на ком се већина гласача Републике Крим и Севастопоља изјаснила за улазак у састав Русије.
Украјина сматра Крим својом територијом, али привремено окупираном, док су руске власти више пута саопштавале да су се Кримљани демократским путем и у складу са међународним правом и статутом УН изјаснили за присаједињење Русији.
Према речима руског председника Владимира Путина, питање Крима је „коначно затворено”.
