Ово су, између осталих, речи некадашњег премијера Србије и бившег градоначелника Ниша Зорана Живковића које је за Спутњик упутио поводом смрти патријарха српског Иринеја.
Живковић указује да је почивши патријарх урадио много тога за Епархију нишку и Српску православну цркву.
Упознао га је 1992. године при свом првом уласку у политику, и од тада су имали сталне контакте.
„Пуно тих ствари се десило. Рецимо зимски протести '96/97'. кад смо се ми Нишлије и цела Србија борили против изборне крађе, он је стао на нашу страну, послао најпопуларнијег нишког свештеника да се обрати грађанима на тргу, а кад смо пролазили у шетњи поред Саборне цркве звонила су звона. То је једна од ствари. Кад је горела иста та Саборна црква 2001. године, он је био на ивици живота, као да је и сам горео са том црквом. Ми смо успели да је обновимо на добар, ваљан начин. У време бомбардовања 1999. године почели смо изградњу Храма светог цара Константина и царице Јелене у Нишу заједно, и под бомбама освештали темеље. Пуно пута смо имали разне заједничке ситуације, био сам, наравно, и на његовом постављењу у Пећкој патријаршији када је изабран за патријарха“, прича нам Живковић.
Некадашњи премијер признаје да се последњих година није сагласио са неким политичим одлукама патријарха, али да је, ипак, његов значај за цркву само позитиван:
„Ја сам имао ту срећу да тадашњег епископа, почившег патријарха Иринеја упознам још 1992. године. Он је тада био епископ нишки и при мом првом уласку у политику колеге су ме одвеле код њега да попричамо о неким стварима, тако да смо се тад упознали и практично од тада имамо редовне састанке. На његовој слави сам гост од 1993, крстио ми је децу, венчао ме је. Долазио је код мене на славу до пре пар година, тако да имамо једно велико познанство и прошли смо многе ситуације, неке добре, неке лоше. Оно што је моја оцена његовог рада, то је апсолутно позитивно“.
Прочитајте још:
