Јасно је да је Трамп победио убедљиво, устврдила је у четвртак некадашња федерална тужитељка Сидни Пауел, једна од шефица његовог правног тима. Уз напомену да је у току „масовни, координисани и издашно финансирани“ покушај да се Американцима одузме основно уставно право да изаберу свог председника.
Теорија или завера
А Трампов адвокат Руди Ђулијани је, на истој конференцији за штампу, додао и да је почињен „један од најгорих злочина икада“. И да докази указују да су изборне преваре широм Америке биле део „јединственог и централизованог плана“.
Своје тешке оптужбе – илити „апсурдне теорије завере“ изнете на „лудачкој прес конференцији“, како их описује „Њујорк магазин“ – Трампов правни тим базира на стотинама изјава сведока датих под заклетвом и под личном кривичном одговорношћу; на случајевима бирачких округа у којима је број гласова превазишао број становника тих округа, укључујући и децу; и на сведочењу звиждача, инсајдера из компаније „Смартматик“ која је наводно произвела софтвер коришћен у машинама за гласање фирме „Доминион“, а који је, како се наводи, кликом компјутерског миша омогућио масовну крађу Трампових гласова у корист Џоа Бајдена.
Софтверска злоупотреба
Узгред буди речено, међу америчким дипломатским депешама које је пре десетак година објавио „Викиликс“, откривена је и занимљива депеша из Венецуеле из 2006. у којој службеници Стејт департмента опширно пишу о „Смартматиковом“ софтверу и широким могућностима његове злоупотребе.
А вреди споменути и да је Државна изборна комисије Канаде, и то баш сада, нашла за сходно да обавести јавност да „не употребљава 'Доминион' машине за гласање. Ми користимо папирне листиће који се ручно броје пред посматрачима, и никада у нашој стогодишњој историји нисмо користили електронске машине за гласање и обраду података“. Све то за разлику од Америке; у којој Дин Кнадсон, комесар за изборе државе Висконсин, сад јавно тражи проверу рада ових машина.
Трамп пак, поред осталог, указује на два занимљива случаја. Управо у Висконсину је, у ноћи после избора, у 3 сата и 42 минута Бајдену одједном придодато 143.379 гласова, а у суседном Мичигену, у пола 7 ујутру, 134.886 гласова. И тако је у обема кључним државама резултат преокренут у корист председничког кандидата Демократске партије. Баш као што је случај и са Пенсилванијом, тврди Руди Ђулијани, за коју наводно може да докаже да ју је Трамп добио, а не Бајден, и то са 150 хиљада гласова предности. Што би и укупан резултат избора, из оглашеног пораза, окренуло у победу Доналда Трампа.
А опет, огласио се и републикански сенатор Мит Ромни, кога је својевремено Трамп темељно понизио, с оценом да „председник није успео да докаже превару и заверу, и зато сад прибегава отвореним претњама на рачун локалних званичника како би поништио вољу народа и преокренуо исход избора. Тешко је замислити горе и недемократскије поступке једног актуелног председника Америке.“
Спор Буша и Гора
Шта се заиста у Америци догодило у постизборној ноћи између 3. и 4. новембра? Ко заправо краде изборну вољу грађанима Америке? И какав је даљи план Трамповог правног тима?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили политиколог Александар Павић и публициста и новинар Борис Над.
„Америка, самопроглашени светионик демократије коју је широм света извозила и примером и бомбама, изгубила је морално право да било коме држи лекције о демократији. Исто се односи и на све друге државе Запада, које честитају победу Бајдену иако резултати избора још нису сертификовани,“ указује Александар Павић, како би повукао важну паралелу: „У спору између Џорџа Буша млађег и Ала Гора 2000. године прошла су 34 дана од избора док није установљен победник, и то тек после низа тужби и процеса вођеног пред Врховним судом. Али тада се ни медији, који су данас узурпирали посао званичних институција, ни страни званичници нису понашали на овакав начин, проглашавајући победника унапред, пре него што је прописани поступак завршен.“
„Ово су први прави председнички избори у САД, зато што заиста није свеједно ко ће победити“, скреће пажњу Борис Над. „И одмах се претварају у дебакл; маске су пале већ на премијери. Ми у овом тренутку можда не можемо да са потпуном сигурношћу тврдимо да је Трамп покраден, али основа за озбиљну сумњу и те како има.“
Плава осека уместо таласа
„И сам Трамп је очигледно уверен да јесте покраден, а његов прави тим је представио и неке од доказа који то уверење подупиру“, додаје Александар Павић, и подсећа: „Оног тренутка кад је донета одлука да се дозволи масовно гласање поштом, које је подложно манипулацијама, било је јасно да ће избори бити веома спорни.“
Уосталом, проглашени изборни резултат чини се спорним већ и када се погледају неки од неспорних података, почев од тога да је Трамп поправио свој изборни резултат за преко 10 милиона гласова у односу на 2016. Али не само то. Готово је сигурно и да су републиканци одбранили своју већину у Сенату; а на изборима за Представнички дом остварили су и још бољи резултат, утолико што су освојили баш сва места која су пред изборе оцењивана као неизвесна, и поврх тога су освојили 12 нових места.
„Плави талас демократа који је најављиван истопио се. Заправо, није га ни било. Већ и та чињеница довољна је да се запитамо није ли, заиста, Трамп покраден, јер, како иначе објаснити то што су демократе баш у свему прошле много лошије него што се најављивало, а само њихов председнички кандидат није. Наиме, ако плавог таласа нема, како је онда Трамп могао да изгуби изборе, а притом је добио далеко више гласова него пре четири године?“, пита се Борис Над.
Марк Малок-Браун
Одговор на ову недоумицу можда се крије у спорном софтверу компаније „Смартматик“ који, према тврдњи Трамповог тима, „представља ДНК сваке машине за гласање“, па и машина компаније „Доминион“ коју актуелни председник САД јавно оптужује да му је украла гласове.
„Компанија 'Смартматик' – чији је софтвер сумњив због уграђене могућности да гласове једног кандидата припише другом, на шта је крајем прошле године званичним путем упозорило троје сенатора из Демократске партије, на челу с Елизабет Ворен - нарочито је интересантна“, открива Александар Павић, „и због председника Управног одбора холдинга који је њен власник, лорда Марка Малок-Брауна, некадашњег министра у влади Велике Британије и заменика генералног секретара Уједињених нација, који је већ неколико деценија један од најближих сарадника Џорџа Сороша. А 2008. године био је и главни човек за везу између Барака Обаме и британске владе.“
И ту би негде могло да се крије објашњење оног до сад непознатог изборног феномена на које је указао Трамп, у виду скоро 300.000 гласова изненада придодатих Бајдену да преокрену резултат у Висконсину и Мичигену.
Претње и притисци
А истовремено су јавности представљени и докази да је у појединим окрузима, попут Вејна у Мичигену коме припада и Детроит, забележено више гласова него становника. Тамо се одвија драма с потенцијално далекосежним последицама, будући да би елиминација спорног вишка гласова читаву државу Мичиген окренула у Трампову корист; републикански представници у тамошњој изборној комисији најпре су прихватили резултат избора, али уз услов да буде спроведена темељна ревизија гласова и провера свих уочених нерегуларности, затим су повукли ту своју сагласност јер демократе одбијају да спроведу договорену ревизију, и сада су њихове породице изложене претњама, чак и од стране званичника из супротног табора...
„Зашто им се прети, уместо да се провере њихови наводи? Изборне жалбе су легитимна појава свуда у свету, а овде демократе оспоравају републиканцима чак и право на жалбу, и унапред преко медија сатанизују и сам правни поступак,“ напомиње Александар Павић.
Но упркос оваквим препрекама, у једном од својих твитова Трамп борбено и оптимистички говори о „веома јасном и одрживом путу ка победи“. А његова правна саветница Сидни Пауел каже да „комплетни изборни резултати у свим кључним државама треба да буду оборени“, и да „законодавци треба да осигурају да буду изабрани електори за Трампа“...
„Трампов тим ће свакако покушати да искористи сва правна средства која му стоје на располагању. А ако не буду добили фер шансу и прилику да пред судом докажу своје сумње и оптужбе, преостаје им и опција да се директно обрате законодавним телима спорних држава, и да од њих затраже да електоре не именују на основу спорних изборних резултата,“ објашњава Александар Павић. „Тако да није немогућ ни сценарио у коме ни један од кандидата неће имати већину у електорском колеџу. Председник се у том случају бира у Конгресу, и то по делегацијама држава. А републиканци имају власт у више држава него демократе. И ту би онда Трамп могао да буде у предности, али само под условом да се републиканци покажу довољно храбрим да га подрже. А то је далеко од извесног.“
Тим пре што је, са друге стране, наглашава Борис Над, „готово немогуће замислити ситуацију у којој ће Бајден признати пораз након што је већ проглашена његова победа. Због тога је извесније да ће Бајден на крају ипак бити извикан за председника. А у том случају ће на дневни ред доћи питање како ће он уопште бити у стању да влада у потпуно подељеној Америци.“
Прочитајте још:
