То су, осим индустрије информационих технологија, на коју физичко одсуство контакта није много утицало, фирме које су одлучиле да своју робу и услуге продају посредством интернета, а посебан „бум“ доживела је достава.
Достава је, наиме, почела као достава хране, а како се криза продужила и продубила, проширила се и на доставу не само из ресторана, већ и производа из апотека, трговинских центара, малих продавница до великих трговинских ланаца, каже за Танјуг секретар Удрузења за електронске комуникације и информационо друштво Привредне коморе Србије (ПКС) Марјан Стојановић.
„Што више време пролази, примећујемо да се то шири и на робу широке потрошње. Таква врста трговине и доставе је нешто што узима замах и постаје наша свакодневица“, истиче Стојановић.
Како у кризним временима долази до преливања радне снаге из једног сектора у други, каже Стојановић, тако је у Београду велики број младих који су радили у ресторанима нашло запослење у достави.
„Порастом уговора који су потписани између достављача и компанија, број људи који се запошљавао је растао, а то је број који се у десетинама пута увећава у односу на период пре ковид кризе“, наводи Стојановић.
Међутим, сектор који се најбоље снашао у овој кризи, додаје он, јесте ИТ и то у свим областима, те наводи да су те компаније успеле да наставе пројекте које су почели, али и добили нове пројекте.
„Наше ИТ компаније у свим областима су веома активне и праве нове производе, освајају нова тржишта, потписују нове уговоре. То је област на коју смо поносни“, каже Стојановић.
Када је реч о прилагођавању осталих грана привреде, ту је, додаје он, ситуација „шаренолика“ и зависи од тога у којој мери су фирме прешле на онлајн трговину и да ли су тај облик продаје могле да понуде.
Стојановић додаје да је захтев привреде да онлајн трговина постане системски начин куповине и продаје и након ковид кризе. Због тога је, каже, ПКС у сарадњи са ЈП „Пошта Србије“ и Управом царина ради на водичима који ће помоћи привредницима који желе да почну да се обаве онлајн трговином.
Примећено је, наводи Стојановић, да су се велика предузећа на тржишту боље снашла у условима кризе, јер су у својој понуди већ имали електронску продају, али додаје да је било и оних који нису успели да испуне захтеве купаца, због велике количине наруџбина.
Додаје да су предузетници и мале компаније тек током ковид кризе почели да прелазе на онлајн продају, што им је, каже Стојановић, помогло да одрже пословање. Чак су, истиче, и мање апотеке почеле да отварају онлајн продавнице на својим веб сајтовима и да продају козметичке препарате и производе који нису на рецепт.
Прочитајте још:
