Након тужбе које су уложиле поједине религијске групе, судије су по хитном поступку и Њујорку јуче привремено забраниле да спроводи рестрикције на религијска окупљања док се суђење не заврши, преноси АП.
Пет судија гласало је за, док је четворо било против, а у већини је била и Трампова кандидаткиња Ејми Кони Берет.
Три либералне судије гласале су против, као и председник суда Џон Роберт.
Одлуком суда Њујорк би могао да преиспита рестрикције на окупљања у верским објектима у подручјима снажно погођеним пандемијом. Међутим, утицај суда могао би да буде умањен зато што католичке и јеврејске групе које су поднеле тужбу ради измене рестрикција више њима не подлежу.
Те групе имају цркве и синагоге у деловима Бруклина и Квинса који су се раније налазили у црвеној и наранџастој зони.
У тим зонама држава је ограничила број верника у религијским објектима – за црвену зону на 10, а за наранџасту на 25, преноси Танјуг.
Међутим, ти делови града сада се налазе у жутој зони са мање рестриктивним мерама које ниједна од ових група није покушала да доведе у питање правним путем.
У непотписаном документу у којем је изнето мишљење суда наводи се да су рестрикцијама посебно погођени верски објекти.
Судије су указале да се овим мерама спречава присуствовање религијским службама и да су религијске слободе гарантоване уставом САД.
У документу се наводи да, за разлику од цркви и синагога, у наранџастој и црвеној зони многи објекти, од прехрамбених продавница до продавница за кућне љубимце, немају ограничења на број муштерија у објекту, док у наранџастој зони чак и они објекти за које није неопходно да буду отворени, могу самостално да одлуче колики ће број особа моћи да буде у њима.
Групе које су поднеле тужбу тврде да је мерама које је увео 6. октобра, гувернер Ендрју Куомо неоправдано издвојио религијске објекте.
У Њујорку тренутно има неколико подручја која се налазе у наранџастој зони, али у црвеној нема ниједног.