„Најнегативнији сценарио даљег развоја глобалног загревања предвиђа да ће током овог века ледници Хелхајм, Кангерлусак и Јакобсхавн изгубити количину воде довољну да се ниво мора подигне за 9-15 метара. Ми смо објаснили да је током прошлог века, када је раст температуре био значајно скромнији, процес њиховог топљења већ подигао ниво светског океана за осам милиметара. То говори о чињеници да климатски модели озбиљно потцењују топљења Гренланда“, пишу истраживачи.
Часопис наводи да готово сви климатолози данас не сумњају да глобално загревање постоји и да ће оно радикално променити изглед планете ако раст температуре не буде могао да буде се задржи на 1,5 Целзијусових степени. На то указују не само стотине компјутерских модела климе на планети, већ и хиљаде мерења добијених коришћењем различитих климатских сателита, копнених метеоролошких станица и океанских бова.
Прве и главне жртве тог процеса биће, како већ показује пракса, поларни предели Земље и планински ледници, пише лист. Температура на њиховој територији већ је порасла за четири до девет степени Целзијуса у односу на претходне векове, што ће неповратно довести до приметног смањења њихове површине и ослобађања од леда великих територија Антарктика и Арктика.
Лист наводи да климатски сателити већ много година бележе нагло убрзање топљења ледника Гренланда. У просеку, темпо смањења њиховог обима повећао се око четири пута од почетка века. У августу прошле године то је довело до тога да се огроман део ледене масе острва тежине 12,5 милијарди тона одломио, а укупна маса ледене капе Гренланда пала је за рекордних 532 милијарде тона за целу 2019. годину.
Група научника под руководством Шфаката Хана, професора на данском Технолошком универзитету у Лингбију, покушала је да открије механизме настанка таквих ледених брегова, детаљно проучавајући како се облик њених обалних ледника променио од 1880. године.
Шта су показали прорачуни научника?
У ту сврху, научници су прикупили и проучили све фотографије три највећа поменута ледника острва које су забележили морепловци и професионални климатолози за последњих 150 година и проучили мерења рељефа дна Атлантика у околини обала Гренланда, као и како се његова клима мењала између 1880. и 2012. године.
Ове податке употребили су за прављење компјутерског модела острва и за то колико је његов лед напредовао и повлачио се за то време. Истраживачи су користили ове податке за израчунавање тачне масе леда изгубљеног током протеклог века и почетка овог века, као и да би проучили како рељеф морског дна и површине самог Гренланда утиче на кретање ледника.
Ти прорачуни су показали да су ледници Гренланда за ово време изгубили неколико пута више ледене масе него што предвиђају савремени климатски модели. На пример, глечер Јакобсхавн је „изгубио“ 1.518 милијарди тона, а Кангерлусуак - 1.380 милијарди тона, при чему се већина ових губитака догодила још почетком или средином прошлог века, а не у последњих 50 година.
Истовремено, маса ледника Хелхајм је током тог периода остала готово иста. То говори о чињеници да је смањење ледене капе на Гренланду повезано не само са растом температура, већ и са другим факторима, укључујући локалне карактеристике рељефа и природу кретања ветрова и струја који су загревали друга два ледника одоздо и одозго.
Ти фактори, према мишљењу професора Хана и његових колега, морају да буду узети у обзир приликом извођења климатских прорачуна. Научници се надају да ће даље проучавање структуре гренландских ледника, као и природе њихове интеракције са струјама и ветровима, помоћи у прецизирању климатских модела и тачном предвиђању каква будућност чека Гренланд и његове леднике ако човечанство не заустави глобално загревање.
Прочитајте још:
