То је показала ранг-листа објављена у годишњој едицији Бизнис топ 2019/20. у издању економског месечника „Бизнис и финансије“. Компанија Зиђин Бор копер, која је била најпрофитабилнија у 2018. години, забележила је у 2019. највећи пад добити и заузела неславно прво место према укупном губитку.
Сто највећих компанија у Србији је дочекало корона-кризу са прошлогодишњом добити која је била за преко 45 одсто мања у поређењу са годином раније. Услуге, које су лане биле најзаслужније за привредни раст, у 2020. су биле највеће жртве пандемије и најнегативније ће утицати на овогодишње резултате привреде. Скоро сви производни сектори су у паду, а једини извесни добитник корона-кризе у овој години је фармацеутска индустрија, истиче се у едицији Бизнис топ.
Годишња едиција магазина „Бизнис и финансије“ објављује ранг-листе 150 највећих предузећа у Србији у 2019/20. години, према оствареној добити и по пословном приходу, као и ранг-листе по окрузима према оствареној добити и пословним приходима, а на основу података Агенције за привредне регистре (АПР).
Српска привреда непосредно пре пандемије
Привреда у Србији је према подацима Агенције за привредне регистре (АПР), у 2019. години остварила укупно 11.664.688 милиона динара прихода, што је раст од 8,2 одсто у поређењу с годином раније, при чему је сто највећих компанија увећало приходе за 9,3 одсто. Насупрот расту прихода, остварена добит на нивоу целе привреде од 391.239 милиона динара је била мања за 12,8 одсто, док је сто највећих компанија умањило добит за чак 45,3 одсто у односу на прошлогодишњу.
Нето губитак највећих сто предузећа у износу од 35.709 милиона динара остао је на нивоу 2018. године, док је њихов кумулирани губитак опао за 9,1 одсто и износи 656.798 милиона динара.
Међу посматраних сто компанија, само је једно средње и једно микро предузеће, а секторски преовлађују трговина, прехрамбена индустрија и производња електричне енергије и гаса.
Пет најпрофитабилнијих предузећа у 2019. години
Водећих пет компанија према нето добитку остварило је преко четвртине укупне добити сто највећих предузећа у Србији у 2019. години, при чему је само једна од прошлогодишњих пет првопласираних била и међу пет најпрофитабилнијих компанија у 2018. години.
То је Нафтна индустрија Србије (НИС), која је у 2018. била на трећем месту по овом показатељу, да би у 2019. доспела на прво место са добити од 17.700 милиона динара, што је упркос годишњем паду од 32,1 одсто знатно већи износ од свих осталих компанија на листи сто највећих.
Друго место су заузеле Робне куће Београд, чији добитак износи 12.257 милиона динара. Ово предузеће је после губитка од 4.126 милиона динара у 2018. остварило прошле године добит захваљујући отпису камата на краткорочни кредит већинског власника и ове године је, истовремено, на деветом месту према укупном губитку, који је већи од вредности капитала.
Трећа је компанија Теленор, са зарадом која је годишње порасла за 12,9 одсто, на 10.526 милиона динара.
Четвртопласирани Тигар тајерс је имао изразити годишњи раст профитабилности од чак 86,9 одсто, остваривши добит од 9.025 милиона динара.
На петом месту је комунално предузеће Енергетика из Крагујевца, које је после негативног пословања у 2018. години, забележило добитак од 6.784 милиона динара у 2019. захваљујући смањењу обавеза у износу од 7.059 милиона динара, сходно одлуци републичке владе.
Водећих пет по пословним приходима
Пет водећих компанија према пословним приходима, остварило је скоро четвртину прихода сто највећих предузећа у Србији у 2019. години.
Као и претходних година, на првом месту је ЈП Електропривреда Србије (ЕПС), чији су приходи из основне делатности у вредности од 279.637 милиона динара увећани за 5,9 одсто на годишњем нивоу и чине 2,4 одсто пословних прихода целе привреде. Ипак, ЕПС већ дужи низ година послује с великим губитком који је у 2019. години износио 119.720 милиона динара, што је ово јавно предузеће сврстало на друго место листе највећих губиташа.
Другопласирана је Нафтна индустрија Србије (НИС), с приходима од 245.289 милиона динара, који су били мањи за 5,1 одсто него годину раније, првенствено због смањеног обима промета и волатилности цене нафте.
На трећем месту је малопродајни ланац Делез Србија, који је увећао приходе из примарне делатности за 4,4 одсто, на 104.869 милиона динара.
Највећи раст пословних прихода међу првом петорком забележио је четвртопласирани Тигар Тајерс,који је лане увећао приходе за 27,5 одсто, на 103.463 милиона динара, највише захваљујући продаји на страним тржиштима.
На петом месту је још једно јавно предузеће, Србијагас, које је увећало приходе за 15,4 одсто, на 91.487 милиона динара, а које се прошле године издвојило и по увећању имовине и капитала.
Од најпрофитабилније компаније до највећег губиташа
Највећи пад добитка је забележило предузеће Зиђин Бор копер, које је у 2018. било водеће на листи са зарадом од 90.053 милиона динара, а лане тек на 18. месту са добити од 3.267 милиона динара.
Највећи нето губиташ (16.906 милиона динара) у 2019. била је Железара Смедерево у стечају, а међу првих пет према нето губитку су и ЈП Путеви Србије (16.853 милиона динара), ПКБ (9.590 милиона динара), Руднап група у стечају (9.428 милиона динара) и Нови Сад гас (8.399 милиона динара).
Према укупном губитку на крају 2019. године, на првом месту је Зиђин Бор копер, чији је губитак од 126.079 милиона динара већи за 29,2 одсто у односу на 2018. годину и представља 3,6 одсто укупног прошлогодишњег губитка привреде.
Привреда у години короне: Пад, пад и понеки благ опоравак
Прошлогодишње привредне звезде, сектор услуга који је предводио привредни раст, ове године се преобратио у највећу жртву пандемије корона вируса. Према извештају о текућим макроекономским кретањима који је Министарство финансија објавило у септембру ове године, услуге ће најнегативније утицати на укупне привредне активности у 2020. години, пре свега због губитака у туризму, транспорту, али и у делатностима као што су забава и рекреација, наводи се у годишњој едицији Бизнис топ.
У Министарству финансија очекују и пад свих производних сектора, осим пољопривреде.
Индустрија која је још увек суочена са смањењем спољне тражње а једно време је имала проблеме и због поремећених ланаца снабдевања, такође ће негативно утицати на раст привреде. Оваква процена се посебно односи на извозно оријентисане делатности, попут аутомобилске, гумарске и индустрије производње основних метала, док ће се на делатности са значајном домаћом компонентом, попут прехрамбене, мање одразити последице пандемије, наводи се у годишњој едицији часописа „Бизнис и финансије“.
У едицији Бизнис топ 2019/20. објављене су најактуелније анализе и прогнозе о утицају корона кризе на пословање 16 водећих сектора у Србији, мерено њиховим учешћем у бруто друштвеном производу (БДП) Србије и на основу утицаја који имају на укупне резултате домаће привреде, преноси Б 92.
