Стање Европске уније у децембру 2020. у најкраћем би се могло описати народном — да није трагично, било би комично. Вест која је ових дана привукла више пажње и од „обарања руку“ Меркелове и Орбана и од латиноамеричке сапунице зване регистрација/набавка/дистрибуција вакцина, тиче се једног весељака ухапшеног на оргијама.
Показало се, по ко зна који пут, да Европски парламент, као и васколика бриселска ЕУ бирократија, много тога чине супротно од стандарда и начела која проповедају. А најзнаковитији, што би рекли Хрвати, и најсвежији доказ те тезе је бизаран инцидент са европослаником у бекству с оргија, ког је полиција, практично, полуголог скинула са симса.
Римске оргије у Бриселу — што је дозвољено волу, није Јупитеру
У време док владе држава-чланица ЕУ ограничавају кретање својих поданика, које иде и до забрана контаката са најближим члановима фамилије, а све у намери да обуздају пандемију короне, „законодавне органе“ Уније хапсе због учешћа у тзв. групњаку са око 25 истополних учесника.
На, политички коректно речено, ЛГБТ+ забави трошиле су се и „недозвољене супстанце“, а осим весељака који је „прославио“ Европски парламент, учествовало је и неколико дипломата стационираних у центру ЕУ и НАТО-а. Што би се рекло: „Кад си у Риму, понашај се као Римљанин.“
Наизглед, секс скандал ко секс скандал, ни први ни последњи, било их је широм света и биће их још, али оно што је бизарно у целој причи је да је „најславнији учесник“ ове баханалије посланик Европског парламента, институције која одавно себи даје за право да широм света дели моралне лекције и одређује шта се сме, а шта не сме.
Као и у Римском царству, показало се да они који грађанима уводе забране уз претње драконским казнама, сами не поштују прописе које су донели. И не само да их не поштују, него их извргавају руглу. У складу са античком римском пословицом да Јупитеру и волу нису дозвољене исте ствари, могло би се рећи да су у Бриселу, за разлику од старог Рима, волови привилеговани.
Европосланици — легитимитет Калигулиног коња
Имајући у виду посланички састав Европског парламента, злобници би рекли да као што је Калигула увео коња у Сенат, тако и државе-чланице ЕУ већ годинама у ову институцију, најблаже речено, не делегирају своје најбоље кадрове.
Зато и учешће „народног делегата“ у баханалијама, док поштен свет, по препорукама и ЕУ, седи закључан по кућама, не би требало да нас чуди.
Познато је да је већ деценијама широм Европе излазност бирача на изборима за Европски парламент значајно мања него на националним, као и да је један од разлога британског напуштања ЕУ управо криза легитимитета и легалитета бриселских институција.
Зато је и случај веселог европарламентарца инцидент који би требало поздравити, ако ни због чега другог, онда због тога „што достојно представља институцију чији је члан“.
У ситуацији у којој се ново Римско царство са седиштем у Бриселу урушава на све могуће начине, неки нови варвари изгледаће пре као Платон и Аристотел, него као Хуни и Визиготи.
