Марадона је рођен у картонском насељу, живео је у сиромаштву и једини циљ му је био да купи кућу својој мајци... Не да буде најбољи на свету, не да осваја титуле већ само да учини своју мајку срећном и да је избави из сиромаштва. Када је остварио тај циљ добио је гомилу празног простора, огромну славу и могућност да због своје питоме природе дође на мету људи другачијег карактера.
О Марадонином путу је говорио Томислав Ивковић, некадашњи голман Црвене звезде, бројних клубова и репрезентације Југославије.
„Он је био добар човек, а сад имаш неколико врста доброте, превише добар може бити и неинтелигентан, зависи у ком смеру иде та доброта. Било је сигурно ситуација где није требало да буде добар човек“, навео је Ивковић гостујући у „Фудбалском подкасту”.
Чињеница да је одрастао у сиромаштву, да је потекао из краја у ком је владала беда, наводила га је на жељу да свој успех подели са ближњима.
„Доводио је породицу, пријатеље, то су Јужноамериканци, они воле друштво, доводе из својих градова најбоље пријатеље и чланове породице како би се окружили онима који им стварају добру атмосферу, добар амбијент у ком може да се ужива“.
Али он у Напуљу није био само Дијего Марадона, момак из Аргентине, већ најбољи фудбалер света.
„У исто време, он се осећао несрећним, није могао да води нормалан живот као остали, отцепио се од света... Живео је у Напуљу где није могао нормално да живи, да оде у град као свако други јер би се одмах нашло њих стотину, две стотине, хиљаду који би га понели на рукама. Није могао да оде у продавницу да купи себи оно шта је хтео, ишао је у два, три ноћу, гледао излоге и то су му касније други куповали”.
Није лако снаћи се у таквим околностима...
„Све је то оптерећење, све то ствара притисак у глави. Чим не можеш да се опустиш и да живиш као нормалан човек, ако ниси довољно јак карактер да се уклопиш у то, да знаш који су ти приоритети, у једном слабом моменту живота дођеш у ситуацију да попустиш и уђеш у проблем. Друга опција је да останеш јак и да знаш да је приоритет фудбал и да не уђеш у ћорсокак“.
Ако нешто немаш природно, онда идеш вештачким путем, што је био случај и са Марадоном.
„Он је био доста несрећан пошто је кроз све остале ’витамине‘ тражио да буде срећнији и да се осећа онако како се осећао некад. Био је весела душа, насмејана душа, имао је задовољство на терену, највеће задовољство, ту је знао да је најбољи и да може да ради шта хоће. Чим би се угасили рефлектори, он би улазио у проблем... Тај град је специфичан, окружење је специфично, дошао је у контакт са људима који су били повезани са његовим каснијим начином живота“, закључио је Ивковић.
Марадона је преминуо у 61. години живота, 25. новембра ове године, пошто је претходни период провео најпре на болничком, а потом и на кућном лечењу у Аргентини.
► Вест за коју смо веровали да је никад нећемо прочитати: Божја рука за Дијега
► „Дијего није мртав, Дијего живи у народу“: Марадона сахрањен пред 200 људи /видео, фото/
► Замислите да Меси пређе у Сампдорију: Компилација најлепших голова у славу Марадоне /видео/
