Овако политиколог Александар Павић оцењује за Спутњик седницу којом је председавао председник Одбора, познати албански лобиста Елиот Енгел, а на којој су говорили и професор универзитета „Џон Хопкинс“ Данијел Сервер, Конгресмен Мајк Мекол и некадашња америчка државна секретарка Мадлен Олбрајт. Она је и подсетила да је Бајден лично учествовао у решавању балканских питања.
Укратко, закључци ове дебате су да би Бајденова администрација требало да притисне Србију да призна Косово, иначе неће ући у ЕУ, Косово би требало да постане пуноправни члан УН, Дејтонски споразум није довољан, нужно је удружено деловање ЕУ и САД да би се одржала целовитост БиХ, САД мора да се фокусира на спречавање утицаја Русије и Кине на Балкану…
Повампирени циљеви САД: Сломити српске интересе на Балкану
Намеће се питање, колико ови говорници на скупу данас могу да утичу на нову администрацију Сједињених држава и у којој мери је њихово излагање показатељ будуће политике САД према Балкану?
Павић пре свега каже да треба сачекати и видети да ли ће Бајден уопште бити председник, јер то још увек није апсолутно извесно, а ако се догоди, он верује да ће, како каже, повампирени антисрпски лобисти, сигурно имати утицај на политику према Балкану.
"Прокламованим циљевима ће сигурно стремити могућа Бајденова администрација. Они ће само гледати да наставе тамо где су стали пре непријатног изненађења које им је Трамп приредио 2016. године. Али, велика разлика постоји, Америка није више тако јака као што је била, а Русија и Кина су од тада ојачале, али и учврстиле свој утицај овде у Србији. Олбрајтова и екипа мусле да могу само да наставе тамо где су стали, али свет се променио. Већа је и економска криза у самој Америци, питање је колико ће још да се продуби због пандемије, земља је унутра дестабилизована и подељена, тако да, отупела им је оштрица", истиче Павић.
Опседнути Русијом и Кином
Он додаје да је овај скуп, какву год језу изазивао онима који се сећају ликова који су утицали на развој догађаја на овим просторима, у неку руку и користан, јер нам даје јасне смернице будуће политике САД према Србији и Балкану.
"Опседнути су двема државама које гледају као највеће ривале, а то су Русија и Кина. Наравно, у страху су велике очи, то се и види, на глобалном плану су забринути због Кине и Русије, па тако и код нас. Ту се види и да из визуре такозваног либерлно - глобалистичког Вашингтона ми њих заправо уопште не занимамо, осим као поприште борбе великих сила за утицај", истиче Павић.
Он додаје да ће на делу тог попришта који се зове Босна и Херцеговина, односно Република Српска, нова америчка администрација такође наићи на изненађење.
"Опседнути су и Босном и Херцеговином зато што им је јасно да је то држава која се вештачки држи на окупу, јасно им је да нису сломили Републику Српску, да је Додик на фону националне политике учврстио свој положај од како су они отишли са власти. Заправо, види се да они сматрају да не могу да покоре Балкан, а да не сломе Републику Српску и да не натерају Србију да призна такозвано Косово и да сломе српске интересе. А то је кључ за јачање њиховог утицаја овде", каже Павић.
Америка више нема шта да понуди
Он примећује још једну важну чињеницу која се променила за време Трампове владавине, Сједнињене Америчке Државе Србији немају шта да понуде. Оно што је до сада нуђено, више не функционише, а то су европске интерграције.
"Европска унија не може да се договори ни око свог буџета, а они нуде Србима евроинтеграције као подстицај да се одрекну свих својих националних интереса. Човек само може да се гласно насмеје на то што нам нуде", каже Павић.
Енгелов опроштај
На крају разговора за Спутњик он скреће пажњу и на чињеницу да албански лобиста Елиот Енгел више неће председавати овим америчким одбором, јер од 5. јануара неће више бити конгресмен, јер је убедљиво изгубио изборе:
"Ово је на неки начин била његова опроштања свечаност, преко њега више неће моћи да се организује овако нешто. Вероватно одрађује остатак посла, оно за шта се обавезао албанском лобију", закључује Александар Павић.
