Драгана Цвијић за Спутњик: Сви једва чекају да газе Србију, а ми им то дозвољавамо

Национални тим Србије је успео да савлада актуелног шампиона, Холандију, поражен је у дуелу са Мађарском, свега дан касније, а потом је у мечу за пласман у другу фазу минималним резултатом поражен од Хрватске.

Рукометашица румунског Букурешта је морала да пропусти ову репрезентативну акцију, повреда колена је била јача од њене жеље да поново обуче дрес Србије, у ком је 2013. године освојила сребрну медаљу на Светском првенству.

Све што се дешавало у Данској је пратила из Београда, где ради на опоравку, са жељом да буде спремна за квалификације за Олимпијске игре које су на програму у марту следеће године.

„Супер сам, презадовољна сам опоравком. Повредила сам хрскавицу, имала сам операцију у августу, али ми је колено и даље отицало. Није био добро то што је урађено први пут, два и по месеца сам играла са боловима и после ми је доктор у Данској рекао да поново мора да се уради операција. Паузираћу до марта, било је неизбежно“, навела је Цвијићева за Спутњик.

Опоравак је пао у други план током уторка, дана када је Србија поражена од Хрватске и када је чекала исход утакмице између Мађарске и Холандије, надајући се да ће Мађарице остварити позитиван резултат и погурати их ка другој фази.

То се није догодило...

„Најгоре је кад зависите од других, онда сте већ практично испали. Имале смо све у својим рукама, добро смо отвориле турнир, али на крају та три дана које су девојке провеле у собама су се одразиле, као и то што се играло дан за дан“.

Дан за дан... Одлуком организатора такмичења одложена је прва утакмица српског тима против Холандије, екипа је пребачена у карантин, а све због два позитивна теста на вирус корона у српској екипи.

Победа над Холандијом је био вансеријски успех, али је свега дан касније Србија морала на мегдан Мађарској.

„У другој утакмици смо биле толико бледе, нисмо биле ми. Екипа је била под великим стресом, сваки дан су имале тестирање на вирус, па затварање, па причу о томе да хоће да нас избаце са такмичења. Колико год се професионални спортисти суочавају са стресовима, генерално, свако има неки свој ритуал пред утакмицу да уђе у њу и да се фокусира само на то, овога пута су девојке морале да мисле на милион ствари. Тешко је људима који нису у спорту да то схвате и да им се објасни. Колико год да си физички спреман ти не можеш ни да тренираш пуном снагом дан за дан, а не да играш тако тешке утакмице. Те ствари су врло пипаве. Можда је и боље што се ово све овако десило, сада чекамо март и шансу да се пласирамо на Олимпијске игре. Ја позитивно гледам на то“.

Србија је имала све у својим рукама, али није успела да стигне ни до бода у дуелу са Хрватском.

„Хрватска... Свака им част на ономе што су урадиле, сматрам да смо боља репрезентација од њих и да бисмо победиле да је све било нормално... Имамо пет разлике па губимо пет разлике због декоцентрације, умора... То све стиже...“

Велики, велики утицај на стање у тиму имала је тешка повреда најбоље играчице тима, Андрее Лекић, у првом мечу против Холандије.

„Андреина повреда је оставила траг на екипи, без обзира што се победила утакмица против Холандије, то је велика траума. Ја нисам спавала те ноћи, а могу мислити како су се оне осећале и шта им је све пролазило кроз главу, колико год да сте ментално јаки“.

„Затварање целе екипе на три дана – глупост“

Околности су, подвлачи Цвијићева, биле далеко од оних на које се навикло, а поједине околности нико није очекивао.

„Знало се да ће бити тестирање сваког дана, само нисам очекивала да ће екипу затворити у собе због тога што је неко из тима позитиван на тесту. То је глупост, затварати све на три дана... Андреа и све оне су практично из кревета отишле на утакмицу, колико год да се раде превентивне вежбе, то није довољно за утакмицу таквог интензитета где хоћеш да превазиђеш себе, да победиш светског шампиона. У тим утакмицама не можеш да се штедиш“.

Спортисти су знали, Цвијићева је знала – три дана мировања и „бацање у ватру“ могу да изазову катастрофалне последице.

„Причала сам тог дана са физиотерапеутом, говорила сам само да се неко не повреди јер су те околности идеалне за повреду. И повреди се жена... Цео тај дан сам причала о тетивама, о томе како је то најтежа повреда у спорту и то се деси... То није могло да се спречи, колико год да је она радила превентиву у соби. Заломило се на Андреи, јако ми је жао због тога и опет ћемо морати без ње у квалификације. Морамо да се квалификујемо на Олимпијске игре, ја не желим да се српски рукомет угаси после марта. То ми је једино у глави, да будем спремна за то и да пробамо да одемо на Олимпијске игре“.

„Пошаљеш екипу дан пред првенство? Ни најгорем непријатељу“

За разлику од наше саговорнице, остале репрезентативке још нису успеле да усмере мисли на даље изазове.

„Тешко им је пало све, увек хоћеш да будеш на максимуму, група је била лакша него досад, укрштање са другим групама би нам ишло на руку, са свима је могло да се игра, али одавно нисмо завршили такмичење у првој фази...“

Цвијићева указује и на то да целокупан резултат на Европском првенству не сме да иде на само на душу рукометашица и стручног штаба.

„Причала сам са њима, ја да сам била ту и да сам се питала, ја бих повукла репрезентацију са првенства, али смо ми навикли да нас сви газе. Ми смо се тако поставили, у такву позицију да не одлучујемо ни о чему. Не видим зашто јер сви једва чекају само Србију да газе, а ми то дозвољавамо. Жао ми је играчица, то је једино што вреди у Рукометном савезу Србије. Била сам у сличним ситуацијама, ми се боримо са много више ствари него што се види на телевизијским екранима, не само на утакмицама, него и ван терена. Ми се убијамо да нешто добијамо, а евентуалне победе прослављају неки други... Да пошаљеш екипу на првенство дан пред почетак, па то не би урадио ни најгорем непријатељу... Да сам била тамо, полудела бих због тога. Цео процес је лоше урађен, требало је три, четири дана раније да се оде у Данску, да се обаве тестирања, па и тај карантин, а све што се десило на крају је срамота. Да бисмо и ми били прави, све ван терена мора да буде сређено“.

„Срамота је за Савез да су то дозволили“

Популарна Цвија истиче да је све своје мисли и снаге усмерила на квалификације за Олимпијске игре, али указује и да генерална припрема за целокупан процес није прошла онако како би требало, на организационом нивоу.

„Биће јако тешко, играћемо у Мађарској, пред њиховом публиком, ако буде публике уопште, али је можда и боље да не буде. Опет ћемо се борити и против других ствари, имали смо прилику да будемо домаћини тог турнира, зашто смо пропустили то, ко је направио грешку... Срамота је за људе у Савезу да су то пропустили, али ја стварно желим да се ми пласирамо на Олимпијске игре, погинућемо за то. Мени су циљеви Олимпијске игре и фајнал-фор Лиге шампиона, због тога сам се и оперисала, да бих била потпуно спремна за све то“, закључила је Цвијићева за Спутњик.

► Инат, борба и карактер – српске хероине су саме против свих

► Српска рукометашица бесна због изјаве Данца: Срби нису варалице! /видео/

► Шок за Србију – Андреа Лекић доживела тешку повреду /фото, видео/