Како је рекао, ауторка Маргарет Саливан, која је била уредница братског по идеологији листа ─ „Њујорк тајмса“, сада учи студенте управо томе ─ шта је слобода медија. Према њеним речима, Трамп је новинаре називао „непријатељима народа“, а њихове медије ─ преносиоцима „фејк њуза“.
Саливанова сматра да је најгоре што сама по себи штета од његових речи неће нестати ─ треба нешто урадити, јер широм света сви недемократски људи сада такође нападају новинаре.
„У том смислу бисмо могли да кажемо много тога на основу бројних очигледних ствари: 'Да ли је слобода када демократски медији блокирају 46-минутни говор председника земље у којем он говори како су демократе варале на изборима? Или о томе како функционишу системи за претрагу и шта онај који тражи добија од њих?“, пита се руски експерт.
Како је рекао, „такође бисмо могли да помогнемо Маргарет да опише најтужнију последицу чињенице да су новинари једне идеологије, једног правца, издали своју публику покушавајући да створе неку своју слику света. Рекли бисмо да су последице у томе што се друга половина Америке искључила са фабрике лажи и пребацила на сопствене, алтернативне медије, о којима је мало људи чуло још пре четири године“.
Он предлаже да је боље видети шта „наша јунакиња“ предлаже да се учини поводом тога.
„На пример, Бајден би на нову позицију требало да постави специјалног председничког изасланика за слободу медија ─ неког од угледних новинара. И додаћемо да се таква особа може звати Маргарет, а презивати Саливан, или пак, може да буде у питању и њена пријатељица или пријатељ. И ова беспрекорна особа мораће да има високе стандарде слободних медија не само у Америци, већ и у целом свету и на силу, уз подршку Стејт департмента и других стубова суперсиле. Такође председник Бајден мора свакодневно да разговара са новинарима и да им говори истину“, додао је Косирев.
Истина је ништа друго него сила
Коментатор сматра да она не може више ништа од тога да предложи. Како је рекао, ту настаје мноштво дубоких мисли.
„На пример, како знати која је истина истинскија и зашто? Да ли једноставно зато што то кажу специјални изасланик и Бајден лично? И још једно питање. Шта је истина? Затим, шта је са веома дубоком идејом да заправо не постоји стварност и истина, већ постоји нешто што свака особа осећа и види, а друга особа осећа нешто сасвим друго. И сања ли филозоф Чуанг Це да је лептир, или лептир сања да је он Чуанг Це, који сања да је лептир. Укратко: шта је истина, брате? Ништа друго него сила“, истакао је он.
С тим у вези, он је рекао да „једној таквој Маргарет није пошло за руком“, али да постоје и јачи људи. Конкретно, Косирев је имао на уму трио мислилаца предвођених америчким друштвеним аналитичаром Франсисом Фукујамом, који је буквално истог дана објавио у другом листу размишљања о томе „како спасити демократију од технологије“, односно како срушити медијски монопол неколико платформи попут Фејсбука или Твитера.
„Приметићемо да се у вези са 'монополом на истину' брину људи са истог демократског крила. Требало би да се радују ─ друштвене мреже и друге 'неутралне платформе за дискусију' помогле су државном преврату и настављају да цензуришу управо ту неутралност у корист истине демократа“, истакао је руски експерт.
Према његовим речима, Фукујама и његове колеге су веома забринути.
„Али Фукујама и његове колеге су озбиљно забринути ─ не би требало да постоје тако велике корпорације које имају такав монопол на 'политичку комуникацију'. То је 'јединствена претња добро функционишућој демократији'. Испоставља се да су ови гиганти у приватном власништву у стању да промене читав политички систем. Шта урадити, да ли применити антимонополско законодавство и раставити сваког гиганта на делове? Али овде постоје потешкоће, јер то законодавство у Сједињеним Америчким Државама не функционише добро, што је довело до невиђене концентрације власништва у свим областима, не само информационој. А та концентрација довела је до многих тренутних проблема“, рекао је он.
Коментатор новинске агенције „Русија севодња“ је навео да Фукујама сматра да ипак постоји излаз.
„Али још увек постоји излаз, кажу Фукујама и коаутори. Потребно је наћи средину ─ системе независне од гиганта који би помогли кориснику да прилагоди проток информација у складу са својим интересима“. Односно, како је рекао, ти „посредници“ треба да раде посао који се сматрао дужношћу поштених и неутралних медија ─ да публици покажу читав спектар мишљења у друштву и свету, а не да филтрирају истину.
„Осим што ће спречити публику да и уз помоћ те 'средине' добије исти резултат као данас ─ једни живе у свету исправних идеја и идеја левице, док други урањају само у идеје деснице и лоше идеје? Спор се наставља“, додао је он.
„Али ипак, шта заиста мучи Фукујаму и не само њега? Покушај освајања идеологије довео је до резултата потребних демократама. Зар није добро? Не. А ви замислите, говори Фукујама, да право на власништво над информационим супер-корпорацијама пређе на погрешне људе ─ оне који су Трамписти. Не, нико уопште не би требало да има такву моћ“, нагласио је Косирев.
Понављање совјетског експеримента
Како је рекао, као поговор уз овај безнадежни разговор, можемо се подсетити да је постојао совјетски експеримент. Аутор истиче да постоји много одговора зашто он није успео и да сви су тачни. Међутим, навео је да је међу њима и тај да су оснивачи експеримента сматрали су да су свемоћни, јер су физички могли да контролишу све информације које су доспевале до совјетског човека.
Исправност таквих информација, објашњава експерт, није требало да надгледају „неки Маргарет Саливан и Џо Бајден“, већ огромна идеолошко-бирократска машина која је стварала истину о свим питањима.
„Али није успело. Нису узимали у обзир биолошку специфичност човека, односно радозналост која га тера да тражи алтернативне изворе информација и пронађе их. Али то је било још у веку 'пре интернета'. Оно што се догодило са Америком и Западом у целини изгледа овако ─ самопроглашена идеолошка елита покушала је да понови совјетски експеримент монополизације истине на новој технолошкој основи. То је резултирало тиме да је створила снажан отпор у сопственим земљама, а да не помињемо друге народе и цивилизације. Видећемо шта ће бити даље, али дефинитивно неће бити могуће да неко у Вашингтону постане арбитар истине“, закључио је екперт.
