На прву лопту, један потпуно миран и безазлен понедељак, 14. децембар, за љубитеље најважније мушке споредне ствари на свету попримио је потпуно другачији облик ─ Фудбалска репрезентација Србије остала је без селектора.
Договорен је споразумни раскид са Љубишом Тумбаковићем, који није испунио циљ ─ да одведе екипу на Европско првенство.
Такав епилог никога не би смео да изненади, с обзиром на то да је после фијаска са Шкотима у новембру била јасна судбина, сада већ бившег селектора „орлова” ─ Љубише Тумбаковића.
Ипак, преживео је још месец дана, а онда је добио захвалницу и карту у једном правцу од ФСС.
Искусан је стручњак Љубиша Тумбаковић, најтрофејнији тренер у историји Партизана, човек који је радио од Србије и Црне Горе до Кине, али је водећи национални постигао бар пет аутоголова.
Спутњик је анализирао где је све грешио прекаљени 68─годишњи стручњак.
ПЕНАЛИ? СРБИЈА ИХ НЕ ВЕЖБА
Просто је невероватно, недопустиво и крајње неозбиљно да екипа пред финале баража за одлазак на Европско првенство, где у случају нерешеног резултата следе продужеци, затим и пенали, екипа не вежба извођење истих.
Разлог? Јасно је да фудбалерима Србије нико није могао да забрани да на тренингу вежбају извођење удараца „с креча”, али им селектор то није тражио.
„Искрено, пред утакмицу са Норвешком нисмо вежбали пенале, а не кажем да нисам веровао да ће бити пенала. Принципијелно не вежбамо пенале и нећемо вежбати ни овога пута пред финале са Шкотима”, усудио се да јавно каже све ово Тумбаковић пред меч деценије, чији је епилог јако добро познат.
Принципијелно је због таквог става и резултата сада Тумбаковић бивши.
ФОРСИРАЊЕ РОВИТОГ КОСТИЋА
Филип Костић је одличан играч и ту нема дилеме, али нема тапију на левој страни да пошто-пото мора да се нађе међу стартних 11. Хитроноги Крагујевчанин се повредио играјући за Ајнтрахт Франкфурт 25. септембра после старта Бојате у дуелу са Хертом, страдали су лигаменти колена, који на срећу нису пукли, мада је пауза била дуга чак 40 дана.
Свега три минута провео је Костић на терену у Бундеслиги пред окршај Србије са Шкотском, а Тумбаковић је из само њему познатог разлога, њему дао предност у односу на Филипа Младеновића. Видело се да није то „онај” Костић и да нема снаге за такву врсту напора, па га је Љубиша извео из игре у 59. минуту, убацивши Младеновића.
Леви бек Легије из Варшаве се реванширао асистенцијом Луки Јовићу која је Србији, бар на кратко, вратила наду да можда ипак може до Евро. Ипак, била је то лажна нада, само смо се пола сата дуже заваравали, касније су уследили они чувени пенали, које „орлови” нису вежбали.
Јер, селектор, сада већ бивши, је тако проценио, одлучио...
ЈОВИЋ И МИТРОВИЋ НЕ МОГУ ЗАЈЕДНО
А, онда када је све већ било готово, после Шкотске, пред меч последњег кола друге сезоне Лиге нација са Русијом, Тумбаковић је уврстио међу стартере Митровића и Јовића. Утакмица је завршена победом нашег националног тима резултатом 5:0, Јовић је постигао два гола и уписао асистенцију, потврдивши да без проблема може да сарађује са Митровићем.
Ко зна, шта би било, да је Тумбаковић раније одлучио да их упари. Можемо само да нагађамо да ли би нешто било другачије, да ли би Србија можда била на Европском првенству наредне године.
ЛУТАЊЕ ─ „НЕ СМЕ” ДВА ПУТА ИСТИ ТИМ
Фудбалска репрезентација Србије под командом Љубише Тумбаковића није изашла са истим тимом на два различита меча. Константно је некадашњи тренер Партизана тражио добитну формулу, али је није пронашао. Имао је експерименте попут Немање Гудеља на позицији штопера, маневре с Коларовим, те на левом беку, централном штоперу.
Све и да је истина да му је Коларов два сата пред меч одлуке са Шкотима саопштио да не сме да игра јер му Интер не дозвољава, Тумбаковић је имао Уроша Спајића, класичног дефанзивца, али је његова процена да више верује и боље познаје Гудеља, била довољна да везиста заигра у срцу одбране.
У реду, дешавало се да Гудељ и у Севиљи „глуми” штопера, али је његова природна позиција, она на којој се најбоље осећа, задњи везни.
ИГРАНКА С ГОЛМАНИМА
Током квалификација за Европско првенство и на почетку Лиге нација, први голман репрезентације Србије константно је био Марко Дмитровић. Једноставно, нијансе су биле у питању, али је тас на ваги код Тумбаковића отишао на страну искусног чувара Еибарове мреже. Али, онда се напрасно догодила промена. Прво у Ослу у полуфиналу баража када је међу стативе стао Предраг Рајковић, а онда идентичан сценарио и против Шкота у финалу.
Свега три дана касније уследио је меч Лиге нација са Мађарском у Будимпешти, гол Србије је бранио Дмитровић. Три дана после тога стигли су Руси у српску престоницу на затварање друге сезоне Лиге нација, а кец је поново био Рајковић.
Остаје нејасно због чега их је Тумбаковић тако ротирао и није могао да се определи ко је први голман Србије.
► Спектакл – Звезда у Лиги Европе против Милана!
► Французи представили загребачки Динамо са заставом Србије /видео/
