„То неће бити ни повлачење, ни гурање напред. Биће то прилагођавање употребе санкција“, рекао је један извор Ројтерса близак транзиционом тиму.
Очекује се да ће се преглед политике санкција одржати убрзо након инаугурације 20. јануара, а Адевале Адеиемо, Бајденов кандидат за заменика секретара трезора, требало би да предводи поновну процену. Адеиемо је раније овог месеца најавио да ће САД наставити да широко користе санкције „како би позвали лоше актере на одговорност“.
Међу ентитетима за које се наводи да ће добити олакшице су и службеници Међународног кривичног суда које је Трампова Бела кућа санкционисала у септембру због истраге о могућим америчким ратним злочинима у Авганистану.
У међувремену, очекује се да ће Русија бити погођена додатним санкцијама, а Бајден ће вероватно следити кораке Велике Британије и ЕУ након случаја Наваљни. Наводно руско мешање у предизборне акције, кибернетички напади и летњи извештаји о руским „новчаним премијама“ за убиства америчких војника у Авганистану такође су потенцијални разлози због којих би против Москве могао да се спроводе додатни ембарго.
Очекује се да ће Бајден проширити санкције и против Кине, рекла је једна особа блиска транзиционом тиму, с новим ограничењима на Пекинг због Хонгконга, ујгурске ситуације у Синђијангу и, „могуће због Тибета“.
Северна Кореја такође се може суочити са појачаним санкцијама након што је Трамп, који је успео да створи лични однос са Ким Џонг Уном, напустио Белу кућу а заменио га Бајден, који је севернокорејског лидера назвао „силеџијом“, „тиранином“ и „касапином“ и критиковао Трампа због преговора о денуклеаризацији у Кореји.
Очекује се да ће Иран бити „дилема“ за Бајдена, а према Ројтерсу, верује се да ће се побољшати приступ те земље хуманитарној помоћи, као први корак ка снижавању тензија.
Такође је речено да је Бајденов тим забринут због прекомерне употребе санкција Трампове администрације, посебно ако оне подстичу земље под притиском да створе алтернативе заобилажењу финансијских мрежа којима доминирају САД.
Трампова администрација увела је око 3.800 санкција од 2017. године, око 40 одсто више него што је Обамина у другом мандату. Критичари политике санкција тврде да оне не функционишу, због чега су руководства погођених држава учврстила своје противљење Сједињеним Државама.
САД су драматично прошириле употребу санкција у 20. веку, посебно током хладног рата. Тренутно су на снази широка ограничења за Кубу, Сирију, Иран, Мјанмар, Северну Кореју и Судан, као и за руске, белоруске, кинеске, и венецуеланске званичнике, ентитете, предузећа и појединце „који доприносе сукобу или дестабилизацији“ у земљама попут Јемена, Сомалије, ДР Конга, Централноафричке Републике, Обале Слоноваче и Јужног Судана.
