Норвешки вирусолог у интервјуу за шведски портал „Фрија тидер“ ипак тврди да постоји јасан доказ да овај вирус не потиче из животињског света, већ из лабораторије, а то је његова структура и способности брзог ширења међу људима.
„Чврсто верујем да је случајно пуштен. Када су америчке власти спровеле инспекцију у Вухану 2018. године, описали су ту лабораторију као ризичну“, рекао је Соренсен.
Норвешки вирусолог је нагласио да постоје доказани случајеви када су вируси процурили из лабораторија и да стога није много контроверзно тврдити да и овај вирус има такво порекло.
„Много је лабораторија које су грешком пустиле вирусе. Оригинални вирус САРС је пуштен у Сингапуру“, навео је, подсећајући на инцидент у новембру 2003. године.
Норвешки вирусолог сматра да је и вирус корона процурио крајем августа или почетком септембра 2019. године.
Он наводи да се, на основу брзине којом се вирус шири, може претпоставити да је већ био прилагођен за ширење међу људима у лабораторији која истражује утицај вируса на људске ћелије.
Соренсен тврди да нико до сада није успешно доказао да је тај вирус заправо природно еволуирао.
„Не постоји нико ко доводи у питање да мора постојати доказ да вирус потиче из природе. Морате доказати да потиче из природе, иначе долази из лабораторије“, рекао је Соренсен, истичући да постоји много истраживања о вирусима направљеним у лабораторији.
У сарадњи са британским стручњацима је о вирусу корона објавио две студије. Прва је била о томе како се нови вирус веже за рецепторе у људским ћелијама, а друга се бавила доказима који сугеришу да вирус није природно еволуирао. Другу студију није објавио ниједан научни часопис.
Соренсен се суочио са оштрим критикама научне заједнице. Између осталих, Кристијан Андерсен, професор имунологије и микробиологије из Калифорније, одбацио је њихово истраживање као „неразумљиву и чак ни издалека научну, потпуну глупост“.
Међутим, Соренсен и његови сарадници и даље су уверени да корона вирус долази из лабораторије.
Према наводима норвешког вирусолога, постоји снажно противљење студијама у којима су истраживачке лабораторије жртвени јарци због снажног интереса јавности да се не доводи у питање процес истраживања
„Научна заједница не жели да расправља о питањима која могу ометати будућа истраживања вируса“, сматра он и додаје:
„Постоји и аспект потенцијалне употребе таквих вируса као оружја, то не треба искључити“, закључио је Соренсен, добро познат норвешкој јавности. Када је 2009. године избио свињски грип стекао је пажњу јавности због свог доприноса у раду на вакцини, а бавио се и истраживањима ХИВ-а и еболе.
