То показује анализа усаглашености наше политике са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, коју је објавио Центар за међународне и безбедносне послове ИСАЦ фонд, преносе Новости.
Највише смо пратили политику Брисела 2015. године, када смо се усагласили са 31 од 47 докумената ЕУ, односно проценат наше усаглашености са спољном и безбедносном политиком Уније био је 65,96 одсто. Најмање смо били на линији политике ЕУ 2017. године - 46,51 одсто, односно подржали смо 20 од 43 декларације.
Србија се до краја новембра ове године усагласила са 51 декларацијом ЕУ, од укупно 91 документа које је усвојио Брисел.
Према нализи ИСАЦ фонда, убедљиво највише пута рекли смо „не“ Бриселу када смо били позвани да подигнемо руку за документе који су се тицали Русије и оружаног сукоба у Украјини. За седам година, одбили смо 72 оваква документа. У врху листе одбијених декларација су и оне у вези са Кином.
Одбијали смо Брисел и кад је реч о оружаном сукобу у Сирији, кризи у Венецуели, документима у вези са Мјанмаром, Белорусијом, Ираном, Турском, БиХ, Зимбабвеом, Бурундијем и Суданом, Конгом, Гватемалом и Никарагвом, Блиском истоку, односно Израелом...