Одлуку о упису Злакуског лончарства донео је Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 15. заседању које je одржано онлајн 15. и 16. децембра 2020. године.
Реч је изради керамичких посуда на ручном колу техником зидања, намењених термичкој обради хране у селу Злакуса, у околини Ужица.
Упис Злакуског лончарства на Репрезентативну листу Унеска значајан је за међународну промоцију културног наслеђа Србије, али је истовремено и подстицај очувању традиционалних заната, наведено је у саопштењу Министарства културе и информисања.
Очување нематеријалног културног наслеђа
Министарство културе и информисања и Национални комитет за нематеријално културно наслеђе, у сарадњи са Националном комисијом за сарадњу са Унеском, донели су одлуку о покретању процедуре за упис Злакуског лончарства на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства у циклусу 2019—2020.
Центар за нематеријално културно наслеђе Етнографског музеја, у сарадњи са Музејом на отвореном „Старо село“ Сирогојно и Удружењем лончара „Злакуса“, на основу донете одлуке, припремио је номинацију.
„Ова номинација у потпуности одражава принципе очувања нематеријалног културног наслеђа дефинисане Конвенцијом из 2003. године, јер је реч о елементу који, поред тога што представља важан израз идентитета његових носилаца, одражава и активан однос заједнице и средине која га окружује, будући да је сама техника израде директно повезана са сировинама које се могу наћи само у географском подручју у којем је елемент присутан“, истичу у Министарству културе.
Злакуско лончарство, као традиционални занат, уписан је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа 2012. године.
Елементи на Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа Унеска из Србије су и Породична слава (2014. године), Коло, традиционална народна игра (2017. године) и Певање уз гусле (2018. године).
