Олујни вртлози попут Нептунове тамне мрље нису необични, али нико претходно није био сведок да се један окренуо назад према половима након кретања ка екватору.
Користећи слике свемирског телескопа „Хабл“, астрономи су рекли да је промена правца изненађујућа.
Олуја је шира од Атлантског океана на Земљи, а „Хабл“ је тамну олују први пут открио 2018. године на северној хемисфери Нептуна.
Годину дана касније, нова запажања показала су да је иста олуја кренула према екватору, а компјутерске симулације сугерисале су да ће, како се буде приближавала „екваторијалног смртној зони“, бити уништена.
Међутим, најновија запажања из августа 2020. показују да се очигледно креће према северу, према поларном региону, што је феномен који је збунио астрономе.
Претпоставља се да је то могло бити узроковано избијањем мање олује, коју је „Хабл“ такође уочио у августу.
Ови „тамни вртлози“ су системи високог притиска који се могу формирати на средњим географским ширинама и који би на крају могли да мигрирају ка екватору где се и распадају.
„Било је заиста узбудљиво видети овај процес који делује као да ће доћи до краја, а онда се одједном једноставно заустави и крене у супротном правцу. То је било изненађујуће“, рекао је научник Мајкл Вонг.
Тачан узрок преживљавања тамне олује није познат, али Вонг верује да би то могло бити повезано са мањом тамном олујом виђеном на сликама.
„Када сам први пут угледао малу олују, мислио сам да је већа поремећена“, написао је Вонг у тексту за НАСА-у.
„Нисам мислио да се ствара други вртлог јер је мали даље према екватору. Дакле, налази се у овом нестабилном региону. Али не можемо доказати да су оне повезане. Остаје потпуна мистерија“, додао је он.
Астрономи планирају да детаљније проуче овај феномен, преноси Дејли мејл.
„Војажер 2“, свемирски брод који се сада налази изван Сунчевог система, такође је приметио две тамне олује 1989. године.
