За осам година, колико је трајала обнова, откривене су многе тајне палате – пронађене су скривене собе, тајна врата и пролази, а рестауриране су све просторије – свечани салони за пријем гостију, галерије, кабинети и приватне собе Јусупових, као и део намештаја.
Санкт Петербург је могао да остане без овог велелепног споменика културе и историје због ерозије темеља изазване подземним водама – зидови су попуцали, а здање готово да се било срушило. Срећом, дворац је поново засијао старим сјајем и отворен је за посетиоце.
Иако су у власништву имали 57 двораца широм Русије, племићка породица Јусупов одабрала је ову палату на обали реке Мојке за место пребивалишта. У периоду од 1830. до 1917. године дворац је био дом пет покољења породице Јусупов, мада је резиденција изграђена деценијама раније – седамдесетих година 18. века.
Богатији од царске породице
Јусупови потичу од владара Ногајске хорде Јусуфа-мурзе, али су његови потомци примили хришћанство и верно служили руским владарима четири века. Међу Јусуповима било је војних заповедника, губернатора, тајних саветника, министара и покровитеља уметности. Поседовали су имања и палате, фабрике и бројне уметнине, а носили су кнежевске титуле. Историчари тврде да су имали већи иметак и од самих Романових.
У петербуршком дворцу Јусупових се често окупљала руска аристократија, одржавали су се маскенбали, балови и свечани пријеми, а на сцени кућног позоришта наступали су најистакнутији петербуршки балетски уметници и свирали најбољи оркестри царске Русије.
Ипак, ту се десио и један од најмистериознијих злочина с почетка 20. века – убиство Распућина. Савременици су овај злочин назвали „првим пуцњем револуције“.
Григориј Распућин, 47-годишњи сибирски сељак, исцелитељ и видовњак, убијен је у ноћи између 16. и 17. децембра по старом календару, а убили су га кнез Феликс Јусупов и група завереника, незадовољних његовом блискошћу са царском породицом и његовим „погубним утицајем“ на политику цара Николаја Другог, толико да су га сматрали узроком пада Русије. Прво су покушали да га отрују цијанидом убаченим у вино и колаче, али отров није деловао. Затим га је млади кнез Јусупов упуцао из непосредне близине, па је Распућин пао на под наизглед мртав. Након неколико минута устао је, ударио кнеза Јусупова и покушао да побегне. Остали завереници су га ухватили, истукли, испалили у њега још метака, те бацили у хладну Неву. Обдукција је касније показала да му плућа нису била испуњена водом, што указује на то да се није утопио, него да је убијен пре бацања у реку. Касније су се појавиле и приче да је британска обавештајна служба имала улогу у његовом убиству, наводно зато што су Распућин и царица Александра, рођењем Немица, у јеку Првог светског рата планирали примирје између Русије и Немачке, што никако не би одговарало Британцима.
Говорило се да је Распућин стекао велики утицај на царску породицу захваљујући способности да лечи царевића Алексеја, који је боловао од хемофилије. Прогласили су га за сиву еминенцију која поставља и смењује министре, кроји политику земље и управља преко царице која „манипулише слабим мужем“. Због тога су његови опоненти сматрали да га треба хитно уклонити ради спаса отаџбине и монархије.
Међутим, многи савремени историчари се држе тезе да је Распућинов утицај на руску политику преувеличан, а околности његовог убиства су остали нејасни до данас.
Предвидео и своју смрт и пад Империје
Постоје и приче да је „сибирски старац“ предвидео и сопствену смрт и пад царске Русије. Говорио је: „Док сам ја жив, живеће и династија Романов“. Само нешто више од два месеца након његовог убиства 30. децембра 1916. године, десила се Фебруарска револуција, цар је абдицирао, а нешто касније – јула 1918. године - цела царска породица је побијена.
Јусупови су остали без палате 1917. године, која је потом национализована. Кнежеви су због револуције морали да оду из Петербурга на Крим, а потом и у иностранство остављајући велики број драгоцености.
Феликс, последњи кнез из породице Јусупових и један од Распућинових убица, умро је 1967. године у Паризу.
Данас се у подрумској просторији Јусуповског дворца може видети и поставка воштаних фигура „Убиство Григорија Распућина“ која приказује атмосферу трагичног догађаја те децембарске ноћи.
Више о убиству Распућина и паду Империје погледајте овде:
