Поводом тврдњи да је реч о културном добру Украјине, Кусовац је истакао да је то „будалаштина“, те напоменуо да Завод за заштиту споменика културе не би могао да дозволи Додику да поклони вреднији поклон неком страном званичнику да га овај изнесе из земље.
„Слушао сам министарку из БиХ (Бисеру Турковић), која проглашава да је то културно добро из Украјине. То је будалаштина. Ето им је онда, нека се заките њоме“, поручио је Кусовац, некадашњи кустос Народног музеја у Београду.
Према његовим речима, „икона је, уметнички гледано, безначајна, а тржишно врло скромна и то због окова који је од сребра, али врло рђаве израде и нема велику вредност“.
„Ко добије 150 до 200 евра за њу, тај је савршени трговац“, рекао је Кусовац.
Он је навео да ова икона није богослужбена, храмовна икона, већ приватна икона и припада типу најпростијих, путних, џепних икона које су се производиле у великим тиражима и продавале за неколико рубаља.
Кусовац је оценио да икона потиче из периода са краја 18. или почетка 19. века и истакао да је у то време у царској Русији било на хиљаде радионица које су производиле дневно по 50 до 60 оваквих икона или онолико колико успеју да направе златних или сребрних окова према шаблону.
Он је објаснио да је сликано само оно што се види испод окова – главе и руке светаца и са стране Богородице и Христа.
Цркве их, према правилу, нису куповале, већ само освештавале, како би власник могао да се моли пред њом, додао је Кусовац.
Он је напоменуо да се на окову налазе такозване „пункције“ које садрже све битне податке - квалитет сребра, радионицу и чак и име мајстора и најчешће годину.
Прочитајте и:
