Ћосић Дедовић је у петом кругу добила свега два од потребна 82 гласа, након чега је повучена њена кандидатура.
Скупштина држава чланица одржана је у Њујорку од 17. до 23. децембра, а бирано је шест судија. Укупно је било 18 кандидата, а за избор је била потребна двотрећинска већина од укупног броја гласова. Државе чланице гласају све док шест кандидата не добије потребну двотрећинску већину.
Према Римском статуту, који је кровни документ Међународног кривичног суда, једном изабране судије на том положају остају доживотно.
У првом кругу Ћосић Дедовић је освојила 49 од потребних 78 гласова, а само је један судија освојио довољну већину. У другој рунди, када је такође изабран један судија, освојила је 40 гласова. Већ у трећем кругу, када је број кандидата смањен на 13, почиње да пада и подршка Ћосић Дедовић, када осваја 13 гласова. У четвртој рунди, у конкуренцији девет кандидата, подршку јој даје девет држава, а у петом кругу гласања између шест кандидата само две државе су дале глас за кандидаткињу која је у протеклом периоду означена као кадар за који је жестоко лобирала СДА, преноси „Глас српске“.
Због тога је представник БиХ повукао кандидатуру Јасмине Ћосић Дедовић.
Сама кандидатура Јасмине Ћосић Дедовић подигла је много прашине, првенствено у Српској, јер она није имала подршку српског члана Председништва БиХ Милорада Додика. Кандидатура је била спорна због тога што је Ћосић Дедовић у поступку против генерала Ратка Младића била у тиму тужилаштва, те у тиму одбране команданта тзв. Армије БиХ Насера Орића.
То није спречило Бисеру Турковић да заобиђе процедуре и парадипломатским путевима лобира за њено именовање, а то лобирање било је посебно уперено ка Турској, пише „Глас Српске“.
Професор уставног права и судија Окружног суда у Бањалуци Милан Благојевић казао је за „Глас Српске“ да би се при сваком именовању требало водити рачуна о сагласности ентитета и да би требало да се поштују процедуре у погледу таквих предлога.
„Не причам само о конкретном случају, већ уопштено о таквим именовањима. О оваквим питањима треба консултовати ентитете и да се на основу тог става одреде и чланови заједничких институција. Сви изабрани представници у међународним институцијама, па и Међународном кривичном суду, требало би да буду плод сагласности ентитета“, истакао је Благојевић.
Јасмина Ћосић Дедовић формално је била кандидат источноевропског блока земаља заједно са Грузијком Гоче Лордкипанидзе, која је на крају и изабрана као нови судија Међународног кривичног суда у другом кругу гласања. Поред ње, изабрани су још Џоана Корнер из Велике Британије, Мијата Марија Самба из Сијера Леонеа, Марија дел Сокоро Флорес Лијера из Мексика и Серхио Ђералдо Угалде Годинез из Костарике, док је остало да буде изабран шести судија.
Прочитајте још:
- „Лавров НАТО-у: Даље руке од Српске!”: Шта Хрвати поручују оваквом интерпретацијом Лаврова /видео/
- Резолуција америчког Сената: Концентрациони логори у БиХ и геноцид у Сребреници
- „Боде очи“ само Радован: Нацисти из Ханџар дивизије, усташе и злочинци још носе имена улица у Босни
