Од 5. фебруара када филм „Дара из Јасеновца“ уђе у америчку дистрибуцију, ова тешка и потресна прича о дуго прећуткиваном јасеновачком ужасу обићи ће свет.
Из дистрибутерске куће „Студио 101“, која је закључила уговор о америчким правима за филм, напомињу да су привилеговани што је на њима одговорност да америчку публику упознају са овом невероватном причом.
За редитеља Антонијевића све ово несумњиво представља додатни „ветар у леђа“, утолико пре што је филм „Дара из Јасеновца“ ушао у трку за Оскара, али и за награду „Златни глобус“ и то у свим категоријама:
„Наши филмови веома тешко долазе до дистрибуције у Америци, не због квалитета, већ због тога што свако ко ради дистрибуцију у САД мора да уложи огромне новце у маркетинг филма. Кад радиш шпански филм знаш да имаш 60 милиона Латиноса па можеш и да очекујеш да се те паре врате. То, међутим, није случај са филмовима који долазе са Балкана и из источне Европе. За нас је изузетно повољно то што су људи из 'Студија 101' заволели овај филм. Они су сада само то објавили, а пре пет месеци је све почело, све је прошло целу њихову процедуру, направљене су маркетиншке процене и донета је одлука како целој тој ствари треба да се приђе. Вест је важна, поготово што 'Universal pictures' ради њихове филмове 'worldwide' тако да 'Дара' иде у пакету са Uниверзаловим филмовима по свету“.
Да ли то значи да филм има шансу за успех неупоредиво већу од свега што смо до сад могли да очекујемо?
- Све је то донекле тачно, али, опет, имамо сто других земаља које учествују у избору најбољег страног филма. Најважније од свега је да људи овде на овај филм заиста сјајно реагују. Јако велики број људи у Америци га је већ видео за ових пет месеци, а у све то укључено је и око 20 организација које се баве холокаустом. Овај филм једноставно има неку снагу, нарацију која је разумљива Американцима. Већ 30 година правим филмове и живим у Америци, па је и то мало помогло. Нека наш филм послужи као камен темељац за будуће филмове на ту тему, а даће бог да их буде више, да се тај јасеновачки завет успостави, одржи и да једноставно сви ми то никад не заборавимо.
Како се редитељски долази до те снаге о којој говорите, како се успоставља та естетика ужаса?
- Основна дилема свима нама је била како успоставити естетику зла. Како да филм остане гледљив, а да опише сво то зло које се дешавало. Било је веома тешко проценити до које мере показати све те ствари. Мислим да смо нашли меру која је оставила филм на нивоу узнемирења, често и плача, озбиљних емоција, али није прешла у нешто што је немогуће гледати. Шта је било битно? То је филм о томе како су нас убијали али то је и филм о животу. Мора живот да превлада и да иде даље. Увек сам мислио да ми морамо целу ту причу да испричамо тако што ћемо да сиђемо у срце таме, а у исто време да можемо да се вратимо назад. Мислим да нам је то пошло за руком. Но, публика ће проценити.
Успели сте да овим филмом подигнете прашину, не само кандидатурама, већ и полемикама које су изазвале процедуре за избор нашег кандидата за награду Оскар. Прија ли вам што вам после толико година то и даље полази за руком?
- Ми смо знали да ће филм имати велику пажњу, и тек ће је имати. Мало сам био изненађем том неком београдском злонамерном причом, али нисам хтео на то да се обазирем. Не може човек да се обазире на лажи и неистине. Не може се неистинама ићи на причу о Јасеновцу. Овај филм говори за себе и прича све што треба да се исприча. И ја немам потребе да објашњавам ником ништа.
Често истичете да је „Дара из Јасеновца“ истинит и историјски тачан филм. Да ли то значи да се најснажније приче крију у аутентичним догађајима и у стварном животу?
- Водили смо рачуна, с обзиром на сензитивност ове приче, да филм буде заснован на неким фактима која су већ проверена. На пример, Лубурићев говор је аутентичан, није имало потребе да било шта измишљамо. Та количина зла и ужаса које су усташе успели да посеју је толика да је просто било мука гледати то и сагледати, а камоли употребити нешто од тога.
Пред вама су и Оскар и Глобус, каква су очекивања?
- Важно је учествовати и важно је да се глас јасеновачких жртава што даље чује. Не треба имати превелика очекивања, увек долазе нови, генијални људи. Али овај филм је веома снажан и оставља људе потпуно у шоку. Како ће се даље све то одвијати - нити могу да предвидим, нити желим. Прошле године је Академија страном филму дала четири Оскара, ове године то сигурно неће бити случај, мораће да се врате америчком филму, тако да треба бити скроман у очекивању. Најбитније је да је филм отишао у свет и да ће се прича о Jасеновцу чути. То је једино важно.
Прочитајте још:
