Ради се о томе да влада намерава да издвоји 14-15 милијарди рубаља годишње за свемирске науке. Заправо, ово је износ који је претходно смањен Савезном свемирском програму.
„Сада наша наука има прилику да коначно реализује оне програме који су морали да буду одложени због хроничног недостатка новца. Пре свега се ради о свемирском телескопу ‘Спектр УФ’, којег називају ‘руски Хабл’. Наша опсерваторија предвиђена је за посматрање у делу ултраљубичастог спектра неприступачном за земаљске телескопе и по својим могућностима веома је блиска чувеном ‘Американцу’“, рекао је научник.
„’Спектр УФ’ је веома добар експеримент, руски ‘Хабл’. Сада ћемо успети да га лансирамо како смо планирали ─ 2025. године“, истакао је академик.
Будући да ће телескоп „Хабл“ ускоро завршити свој рад у орбити, а рад на великом ултраљубичастом телескопу који траје најмање 10 година није започела ниједна свемирска агенција, „Спектр УФ“ ће бити једини велики инструмент у ултраљубичастом делу спектра до негде 2035. године. Проучаваће физичке процесе у раном свемиру, формирање звезда, еволуцију галаксија, процесе пропадања материје у црне рупе, атмосферу планета, комете итд. „Спектр УФ“ би могао да направи помак у проучавању егзопланета. Он ће истраживати раније откривена тела слична Земљи, проучаваће њихову атмосферу и, што је најважније, тражити знакове живота.
Осим тога, обнављање финансирања омогућиће да се реализују програми за истраживање Месеца и Венере.
Планирано је да се на Земљин сателит пошаљу три апарата: модул за слетање „Луна 25“ 2021. године, орбитални модул „Луна 26“ и модул за слетање „Луна 27“ 2024, односно 2025. године. Истраживачки програм Венере предвиђа лансирање дуговечне станице „Венера Д“ 2027-2029. године.
Прочитајте још:
